Ljuska – Vessel of the Void review

                                                      Album – Vessel of the Void

                                                            Država – Srbija 

                                                            Godina – 2017 

                                        Izdanje – Samoizdanje/Der neue Weg Productions (CD)

Ljuska je srpski blek metal projekat iz Zrenjanina koji je oformio Sifr Shraddha. Objavio je album prvenac „Vessel of the Void“ kao samoizdanje 15. Oktobra 2017. godine i na CD-u preko nemačke izdavačke kuće Der neue Weg Productions. Album sadrži ukupno 8 pesama, snimljene i miksovane u Vox Umbra studiju i masterovane u Svesmrt studiju.

 Sifr Shraddha je možda anonimna ličnost u svetu underground muzike, ali nekim ljudima je poznato njegovo ime zbog drugih projekata u kojima je učestvovao poput Order of the Black Skull, Utvar, Plamen Večnosti itd. Po njegovim rečima, Ljuska je potomak dvoglavog hidra-zmaja, emanacija ambisa tišine koja teži ka stvaranju vibracija stvorene iz njenog dubokog sna. 

Album ima mračnu filozofiju, na slušanje istog sam imao osećaj kao da se otvara crna rupa, portal u svet praznine, samo oličenje ništavila van vremena i prostora. Naslovi ovih pesama jasno pokazuju kakva je tematika albuma, a njihovi tekstovi još jasnije. Što bi rekao Sifr Shraddha: „Those who have eyes to see, shall see“. Smrt, odanost i askezam su istaknute ideje ovog rada, što se može čuti u pesmama pune mračnih riffova razlaganja, dinamike i atmosfere, i u vokalima koji su istovremeno urlanje i dah zmaja u njegovom dubokom snu. 

Ovo je veoma širok koncept pun neopisivih i nezamislivih ideja koje se ne mogu razumeti rečima, a još teže razumeti delom. Vessel of the Void je mračan, jeziv i fantastičan album, pun crnila i grozote u njegovim pesmama, sa bizarnim i morbidnim tekstovima koji će vas okružiti senkama u glavi dok čitate. Ako znate za čuvenu sliku boga Saturna kako proždire njegovog sina, otprilike tako doživljavam ovaj album. 

Ljusku bih stavio otprilike u rangu sa bendovima Leviathan i Xasthur, jer zaslužno pripada kategoriji takvog zvuka, ali bih napomenuo da ga ne bih upoređivao sa istima i rekao da zvuči identično, ipak je koncept originalan i Sifr teži ka stvaranju svojih ideja i oblikovanju svog zvuka po čemu će ovaj projekat biti upečatljiv slušaocima. 

Nema loše pesme na albumu, od samog početka će vas pojesti, progutati i završićete u stomaku crne zveri ništavila, pogotovo zbog pesama Orphans of the Lord, Amplification of the Blessings, Husks of Light, Vessel of the Void i The Hole and the Eye, koje neće imati milosti nad vama. Ukoliko se usudite da kopate duboko do temelja, da slušate zov dvoglave zveri iz Ljuske, znajte da ćete potonuti u dubok ambis u kom nema izlaza i da je ovo putovanje bez povratka. 

Autor teksta-Profane Penetrator

Facebook

https://www.facebook.com/ljuskablackmetal/?ref=page_internal

https://ljuska.bandcamp.com/music

Aura Mortis – Proclamation of the Sardonic Flame review

                       EP – Proclamation of the Sardonic Flame

                                             Država – Srbija 

                                              Godina – 2017

             Izdavač – Zły Demiurg (kaseta)/ Mantratya Productions (CD)

Aura Mortis je srpski blek metal bend iz Velike Plane, oformljen 2013. godine, čiju postavu čine Maledictor (svi instrumenti) i Pakost (vokal). Objavili su svoj EP „Proclamation of the Sardonic Flame“ na kaseti 19. Avgusta 2017. godine pod izdavačkom kućom Zły Demiurg iz Poljske (ograničeno na 100 primeraka), i na CD-u 1. Februara 2018. godine pod izdavačkom kućom Mantratya Productions iz Luksemburga (ograničeno na 222 primeraka).

 

Na EP-u se nalaze dve pesme, snimljene u Avgustu/Septembru 2016. godine, i posle miksovane i masterovane od strane Maledictor-a. Bend se prvobitno predstavio sa svojim Vast Perdition of Souls demom 2014. godine, i posle su uradili jedan split sa Necro Forest i drugi split sa Tenebrositas. 

Kad sam našao bend i video omot za njihov EP, jako me je privuklo da ih poslušam, pogotovo zbog naziva benda i EP-a, jer sam verovao da oba obećavaju da je ovo haos i apokalipsa u najavi. Kad je došao red na preslušavanje, moja očekivanja su se ostvarila i nisam se uopšte pokajao.

 Kratko ali jebitačno izdanje od dve pesme, koje su u ovih 17 i po minuta ostavile jak utisak. Na samom početku nas čeka mračan ambijentalan intro Tartarus Rising, vodeći nas kroz napuštenu tamnicu koja smrdi na crkotinu i paljevinu, dok duva vetar kao da je smrt naslonila ruku na rame da nas zastraši i uzme u poslednji čas. Kad je kucnuo taj čas, počinje Proclamation of the Sardonic Flame, i time se pali zlobni plamen i senka smrti se širi nad čitavom tamnicom. Na ovom EP-u imamo dve odlične pesme, Proclamation of the Sardonic Flame i In Being Engraved, ukrašene sa mračnim i atmosferičnim riffovima, bubanj koji je čista raspaljotka, sa sirovim vokalima koji se deru u agoniji sa tekstovima o tematici okultnih, mračnih i mizantropičnih priča.  

Izdanje je hladnog i mračnog zvuka, kao da je izašao iz dubine pakla, i obe pesme na njemu su odlične. Aura Mortis je objavio kompilacioni album Tractates of Initiation 3. Aprila 2020. godine na vinyl ploči pod kanadskom izdavačkom kućom Niflhel Records, na kome se nalaze ovaj EP i Vast Perdition of Souls demo.

 Nadam se da će biti prilike u budućnosti da se čuje full-length album benda Aura Mortis, jer mi se jako sviđa njihov rad i trud koji ulažu u njihovom stvaralaštvu sa iskrenim emocijama i kreativnim idejama. Poslušajte Proclamation of the Sardonic Flame EP i podržite bend, jer to i zaslužuju momci iz Velike Plane. 

Autor teksta-Profane Penetrator

Facebook

https://www.facebook.com/AuraMortisSerbia

Bandcamp

https://auramortis.bandcamp.com/

Wurmloch – The Gloaming Tide review

                                                             EP – The Gloaming Tide

                                                                  Država – Srbija 

                                                                  Godina – 2021 

                                          Izdavač – Samoizdanje/Narcoleptica Production (CD)

Wurmloch je srpski jednočlani funeral doom metal projekat iz Temerina, koji je oformio Árpád Takács 2017. godine. Objavio je “The Gloaming Tide” EP kao samoizdanje 26. Septembra 2021. godine, i posle na CD-u 10. Februara 2022. godine preko ruske izdavačke kuće Narcoleptica Productions. EP ima ukupno 3 pesme, sve snimljene u Illuminatio studiju tokom proleća 2021. godine, i posle miksovane i masterovane u Wurmloch studiju. 

Pored Arpada koji je zadužen za vokal, gitare i klavijature, učestvovali su Tara Kerac (aranžmani za bubanj), Károly Burai (bass), Vladimir Uzelac (bubanj, mix, master) i Jelena Micić (klavijature na 3. pesmi). Kad je njegov prethodni bend Tales of Dark prestao sa radom 2017. godine, Arpad je nastavio da se bavi muzikom, što je dovelo do nastanka projekta Wurmloch i ovog EP-a. Možda je kratak uvod u njegov noviji rad, ali se istim lepo predstavio i čuje se da rad ima potencijal. 

Pesme su u duhu mračnog i melanholičnog funeral doom metala sa sporim riffovima koji imaju dodatak tragičnih melodija, dubokim growl vokalima koji zvuče kao da se guši sopstvenom krvlju dok peva, dugačkim tekstovima bogatog rečnika sa jakim osećanjima tuge i samoće, i lep dodatak klavijatura sa ubačenim zvonom na prvoj pesmi, što je u mojoj glavi prilikom slušanja stvorilo atmosferu haotičnog horora i proživljavanja agonije. 

Voleo bih da čujem još od projekta Wurmloch, jer lično smatram da ovakav ambiciozan rad zaslužuje više od pohvale onih koji su poslušali EP. Iako ima samo tri pesme, od te tri bih izdvojio Monarch of Obsidian Tears kao najdražu, jer mi se dopada koliko je mračna i tmurna. Verujem da se u međuvremenu radi postepeno na novom Wurmloch materijalu, i nadam se da nećemo morati dugo da čekamo da čujemo isti. Za sve ljubitelje funeral doom-a, preporučujem ovaj EP i nadam se da ćete uživati. 

Autor teksta-Profane Penetrator

Facebook

https://www.facebook.com/Wurmloch-103645488651573/

Bandcamp

https://wurmlochdoom.bandcamp.com/releases

Paganus Diabolous – Dear Winter review

                                   Album – Dear Winter

                                                                  Država – Srbija 

                                                   Izdavač – Sepulchral Silence

                                                                  Godina – 2016 

Paganus Diabolous je srpski blek metal solo projekat iz Pančeva, oformljen 2014. godine. Objavili su svoj album prvenac „Dear Winter“ 23. Juna 2016. godine pod engleskom izdavačkom kućom Sepulchral Silence. Album sadrži ukupno 9 pesama, među kojima je jedna obrada pesme Vapaj pokojnika od hrvatskog blek metal benda Prognan. 

Paganus Diabolous je započeo prvobitno kao dvočlani projekat u Aprilu 2014. godine, čiju su postavu tada činili Ragnar (vokal, bass) i Firaun (gitara). Bend se suočavao sa teškoćom da pronađu bubnjara, dok im se David Sladaković (ex-Futurephobia) nije pridružio krajem Avgusta. Nažalost, projekat u ovoj postavi nije uspeo da opstane, jer su svi članovi sem Ragnara napustili projekat krajem 2015. godine. Uprkos okolnosti, Ragnar je nastavio sa radom Paganus Diabolous-a, i projekat je objavio još jedan album, dva EP-a i split „The Curse“ sa bendom Strahor.

Pre splita sa Strahorom, nikad nisam čuo za projekat Paganus Diabolous, i trebalo mi je vremena da pronađem njihov celi album da poslušam. Srećom, uspeo sam da nađem celi Dear Winter album, ni manje ni više nego na Spotify i Tidal.

Jako je čudno i iznenađujuće, jer kad god istražujem da čujem domaće bendove, nikad ne gledam na Spotify ili Tidal, i čak se nisam nadao da ću baš tamo naći celi album da poslušam.

Ukoliko imate potrebu da serete kako nije “trve” ili “underground“ kada neki black metal bend ili projekat, okači svoju muziku na ovakvim platformama za strimovanje muzike (Deezer, iTunes, Spotfiy, Tidal itd.) ili kada neko sluša ovu muziku na tim istim platformama, molim vas da to proseravanje ostavite za neku drugu priliku. Što se tiče albuma “Dear Winter”, šta možemo reći za isti i šta mislim o tome kako Paganus Diabolous predstavlja sebe? Na albumu sam čuo uticaja skandinavske škole blek metala, konkretno norveške i švedske. Ima standardnog blek metal krljanja riffova sa sporim „diaboličnim“ i atmosferičnim razlaganjima, vokali koji odjekuju kao eho u pećini i klavijature koje stvaraju jeziv i mračan ambijent. Tematski se baziraju na raznovrsnim temama poput prirode, smrti, tame, mizantropije, horora, legende i slično. 

Sviđa mi se što je celi album produkcijski urađen u stilu oldskul zvuka, u duhu hladnog i mizantropičnog pravca. Što se tiče mog utiska, moram reći da sam imao malo pomešanja osećanja, ali sve u svemu nije loš album i sve je sasvim solidno odrađeno. Moja zamerka je bila što se neke deonice previše ponavljaju, pogotovo pentatonična razlaganja koja se vrte u krug, zbog čega sam se osećao da sve ovo postaje pomalo repetativno i monotono. Blek metal riffovima u ovim pesmama nemam šta da zamerim, mogu reći da je sasvim solidno i standardno krljanje sa iskrenim ispoljavanjem agresije i mržnje. Što se tiče pesama koje mi se najviše sviđaju na albumu, izdvajam ...Burnt Black Offerings, Covering the Steps of a Killer, Death Spell Under My Early Grave i Spirit of the Damned. Paganus Diabolous je imao veoma naporan i čudan početak, ali sve u svemu uspeo je da izađe na kraj sa ovim albumom, i da ispravi svoje greške sa kasnijim izdanjima. Ne znam kakav je trenutni status što se tiče projekta, objavili su svoj poslednji singl „Okov“ 1. Marta 2019. godine i posle su 10. Avgusta najavili predstojeći album pod imenom “Zakon koljača”, pri čemu je posle toga ostala samo tišina. Nadam se da će se projekat vratiti sa radom jednog dana, jer zaista cenim i poštujem njihov trud. 

Autor teksta-Profane Penetrator

Facebook

https://www.facebook.com/paganusdiabolous

Bandcamp

https://paganusdiabolous1.bandcamp.com/releases

The Stone – Закон Велеса review

                                                    Album – Zakon Velesa (Закон Велеса)

                                                                 Država – Srbija 

                                                                Godina – 2004 

                                                  Izdavač – Solistitium Records

Pretpostavljam da niste iznenađeni što se pored tolikih recenzija našao i The Stone. Bilo je očekivano da ću se pre ili kasnije skrasiti da napokon napišem recenziju barem jednog njihovog albuma, da se nađe među ostalima na Nocturnal Goats Division blogu. Trebalo mi je vremena da dobro razmislim o kom albumu ću pisati i posle nekoliko nedelja, odlučio sam se za Zakon Velesa. 

Što se tiče izbora omiljenog albuma ili omiljenog perioda benda The Stone, to je sasvim subjektivno i svako će drugačije tumačiti. Za mene lično, kao i za mnoge starije slušaoce, period koji ljudi najviše hvale i cene je do albuma Golet. Sve što sledi posle Nekroze me nije mnogo oduševilo, smatram da nije ni približno dobro kao njihovi raniji albumi, kada su stvarno ulagali trud i nosili nešto posebno u svom zvuku, po čemu su stekli tolike pohvale i popularnost među blek metal publikom sa ovih i drugih prostora. 

U svakom slučaju, danas sam pripremio nešto pre ere koju iz šale zovem „Nebuloze od Nekroze“ i što lično smatram za njihov najbolji album, Zakon Velesa. Njihov drugi album „Zakon Velesa“ je objavljen 14. Marta 2004 godine, preko nemačke izdavačke kuće Solistium Records i bio je posle reizdat preko 3 izdavača iz drugih zemalja. Album sadrži ukupno 6 pesama, sve snimljene u Kazablanka studiju tokom zime 2003/2004. godine. Postavu na ovom albumu čine Kozeljnik (gitara, bass, dodatni vokali), Nefas (vokal), Aksinomantijan (bubanj) i Milan „Awaken“ Rakić (klavijature) kao gostojući član. 

Nema potrebe da vam išta prepričavam ili predstavljam bend za koji mnogi znaju, smatram da je to gubljenje vremena sa obzirom da su aktivni već 26 godina, počevši još od perioda kada su se zvali Stone To Flesh, i iz godine u godinu se pojavljuju novi slušaoci koji se priključuju da ih isprate i čuju. Zašto baš album Zakon Velesa, pitate li se? Vrlo jednostavno, ovo je u “biti i materiji“ jedan hladan, sirov, šumski blek metal album, sa pesmama koje imaju dinamiku i stila. Agresivni, melodični i zarazni riffovi, Nefasov vokal koji se dere kao gavran (PUN INTENDED!), bubanj sa finim prelazom iz sporijeg u brži ritam, i klavijaturama koje su dočarale u stvaranju magičnog i mističnog ambijenta lutanja šumom. Tekstovi na albumu su najviše o tematici slovenskog paganizma, po čemu je bend bio poznat u ovom izdanju. 

Ne bih ništa više dodao u vezi albuma, sem što mogu reći da je fino je isproduciran i da je odličan. Album je magija uhvaćena u pravom momentu, cela ja stvar je lepo ostarila i po mom mišljenju nema potrebe da se radi re-recording ili remaster. Sve pesme su odlične, ali one koje izdvajam kao omiljene pesme su Svaroži krug, Zakon Velesa, Mater slava i 1168. (Sivi oblak stao nad Arkonom). Kozeljnik i Dušan „Blizzard“ Rančić su se lepo potrudili u sastavljanu riffova i aranžmana, kao i Nefas u pisanju tekstova. Pored samih pesama, najviše mi se svidelo što se vrlo lepo i jasno čuje bass na albumu, pogotovo u naslovnoj pesmi Zakon Velesa gde je odsvirana bass solaža pred sam kraj. Pretpostavljam za one koji vole kasnije albume, podjednako ili više nego ranije albume, da će se osećati uvređeno mojim rečima.

 Ponavljam, sve je stvar subjektivnog ukusa i svako će drugačije tumačiti. Iz tog razloga smatram da iako nisam ljubitelj svega objavljeno posle Goleta (počevši od albuma Nekroza), ne znači da vi ne trebate da slušate ako se vama dopada. Kad sam čuo da izlazi Kosturnice, očekivao sam više od onoga što sam čuo par godina unazad na Kruna Praha EP-u, ali nažalost ono što sam dobio meni nije leglo, tako da ću se ipak držati ovog perioda. Svako od starijih metalaca sa kime sam imao priliku da pričam u vezi The Stone, čuo sam mnoge zanimljive priče kad su ih gledali po svirkama početkom ili sredinom 2000ih, i verujem da će za mnoge ovo ostati zlatno doba vredno pamćenja. 

NIKAD KRST!

Autor teksta-Profane Penetrator

Crnoslovlje – horror fanzin, prvi broj

            Uredništvo – Yog, Milan Kovačević, Daniel Tikvicki

                        Izdavač/štampa – Librarion, samizdat

               Korice/ilustracija – Andrei Strachov (Strachovart) 

Za današnju recenziju sam spremio jedno specijalno izdanje koje odstupa od drugih koje sam dosad pisao, jer se ne radi konkretno o nekom domaćem metal ili pank izdanju, već o skoro pokrenutom horror fanzinu Crnoslovlje, čiji su urednici Yog, Milan Kovačević i Daniel Tikvicki. Fanzin je objavljen preko izdavača Librarion (takođe Daniel Tikvicki), čije je korice ilustrovao Andrei Strachov (Strachovart). Kako sam došao kući nakon što sam kupio ružu i karamel čokoladu mojoj devojci za Dan zaljubljenih (ili kako neki pametnjakovići kažu „Sveti Valentin“), otvorio sam sanduče i video sam da mi je stiglo prvo izdanje fanzina Crnoslovlje i izdanje Librariona, koje mi je poslao izvesni gospodin Desya Lovorov. Odlučio sam da izdvojim neko vreme tokom večeri kako bih mogao da pročitam i detaljno proučim prvo izdanje fanzina. Pustio sam album „Foulest Semen of a Sheltered Elite“ od Ruins of Beverast da ide u pozadini kako bi dočaralo atmosferu, pio kafu i ironično nosio na sebi majicu The Shining, čitajući ovo iz velike znatiželje, dok devojka u dnevnoj sobi gleda drugu sezonu serije American Horror Story. Iako ovo nije metal izdanje, ljudi koji stoje iza ovog fanzina su pre svega veliki ljubitelji horror dela i aktivno prate šta se zbiva u domaćoj underground metal sceni i učestvovali su u istoj. Već neko vreme je Crnoslovlje aktuelna priča, urađen je na veoma prost ali dobar DYI način, tako da svako ko želi da zna i da prouči više od fensi knjižara poput Laguna ili Vulkan, slobodno može da se priključi ovoj pokrenutoj priči. 

Postoji duga ali jaka veza između horror dela i metal muzike, i vrlo je očigledno da će od ljubitelja oba, doći do začeća nekog autorskog rada. Kad već pričamo o povezanosti horrora i metal muzike, ima jedan film koji bih hteo da pogledam, a to je “ The History of Metal and Horror“, gde gostuju razne poznate heavy metal i horror ličnosti. Ovaj film će najverovatnije biti uskoro na nekim online streaming platformama da se odgleda, i jako sam uzbuđen. No, nazad na recenziju Crnoslovlja. Prvo izdanje fanzina sadrži ukupno 3 kratke priče i jedan intervju sa Norbert Đerijem (Ashen Epitaph, Jane Dark, Ragadozók). Svaka priča je napisana odvojeno od strane tri pisca: Yog, Milan Kovačević i Milan Simić. Neću otkrivati previše u vezi samih radnja da ne bih dužio ili upropastio, već bih naveo neke osnovne detalje i moje iskrene utiske. 

Prva priča “Od pacova sakat“ je urađena na veoma depresivan i mizantropičan način, sa neimenovanim glavnim likom koji je Bukovski tip karaktera u kafani Sandokan i sluša konobarove doživljaje egzistencijalnog užasa. Druga priča „Šapat suvih usana“ je urađena otprilike na Lavkraftovski način, kao film „In The Mouth of Madness“ od Džona Karpentera ili Lavkraftovo delo „Slučaj Čarlsa Dekstera Vorda”, samo što je ovde glavni lik u bolnici nakon sukoba sa specijalcima, priveden u urgentnom na izdahu života, dok ga čeka misteriozni inspektor u crnom kao smrt. Treća i poslednja priča “Kontaminopolis„ je urađena kao „Metro“ od Dmitrija Gluhovskog, radi se o mestu po imenu Kontaminopolis gde ostatak civilizacije živi izolovano u podzemlju, u svetu distopije u kom vlada pandemija, okružen zaraženim bezubim gubavcima i kuga doktorima sa bacačem plamena, odeveni u crnim kaputima i kljun maskama. Za kraj nam ostaje intervju koji je vodio urednik Yog sa Norbertom Đeri, muzičar, novinar, diplomirani sociolog i ratni veteran, aktuelan i u srpskoj i u mađarskoj underground sceni. 

Moram priznati da od Crnoslovlje fanzina nisam znao šta da očekujem. Ljubitelj sam horror antologija poput Tales from the Crypt i Creepshow, i delimično sam išao sa tim stavom da u ovome fanzinu mogu naći nešto nalik tome, ali to nije slučaj. Verovatno je ovo urađeno ovako sa namerom da prvo izdanje služi svrsi kako bi se ljudi prvobitno uhodali u celu priču dok se ne proširi popularnost fanzina i broj pratilaca. Priče su urađene prosto ali slikovito sa namerom prikazivanja horrora postojanja u realnom svetu, bez ubacivanja nepotrebnih detalja ili nekih kliše momenata. Najviše su mi se dopale druga i treća priča, jer su mi najviše držale pažnju i stvorile neku zanimljivu sliku u glavi prilikom čitanja. Voleo bih da mogu da kažem isto i za prvu priču, ali najiskrenije, ona mi je nažalost ostavila najslabiji utisak, mada to što se meni nije svidela ne znači da je generalno loša, samo je stvar ukusa. U svakom slučaju, cenim i poštujem uložen trud i granicu koju su prešli urednici Crnoslovlja kako bi ostvarili ideju ovog underground horror fanzina. Pored toga što mi se sviđa kako su kreativno i slikovito napisane priče, sviđa mi se što je ubačen intervju i crnjak za kraj, i nadam se da će na budućim izdanjima biti još zanimljivih priča, intervjua i crnjaka. Ovaj fanzin obećava i pokazuje da ima potencijal, da će sa svakim predstojećim izdanjem sebe poboljšati i povećati kako bi opstao duh undergrounda i oldskul horrora. Jedno veliko hvala kolegi uredniku Danielu što mi je poslao Crnoslovlje i Librarion, i velike pohvale momcima na uloženom trudu, a pogotovo za kraj bih pohvalio Kovačevića na pljuvanju “Lovecraft Country“, jer je zaista jedno neviđeno sranje od knjige i serije. 

Autor teksta-Profane Penetrator

Facebook

https://www.facebook.com/crnoslovlje

Vragh – Iskopan review

                                                              Album – Iskopan 

                                                               Država – Srbija 

                                                                Godina – 2014 

                                                       Izdanje – Samoizdanje 

Vragh je srpski black/death metal bend iz Beograda, oformljen 2013. godine, čija postava je nepoznata. Objavili su svoj album prvenac “Iskopan” 13. Juna 2014. godine kao samoizdanje. Album sadrži ukupno 7 pesama, među kojima se nalazi jedan instrumental kao intro. Ovaj bend mi je preporučio prijatelj „Gorschtack“ iz Crne Gore da preslušam, kog neki možda znaju da radi povremeno obrade blek metal pesama na njegovom YouTube kanalu, kao i na Instagramu. Na prvi pogled mi je ovo delovalo čudno da poverujem da je u pitanju blek metal ili tačnije black/death metal bend iz Srbije, jer sudeći po omotu rekao bih da je neki simfonik metal koji svira u stilu Epice ili Nightwisha. Čak šta više, našalio sam se da omot izgleda kao da je na nju naslikana Isidora Bjelica ili da je njena knjiga u pitanju, a ne blek metal album haha. No, šalu na stranu, šta je zaista Iskopan, kad ne bi sudili knjigu po korici? 

Album je sasvim drugačiji i neobičan kako sebe predstavlja, stilski odrađen da u njema ima melodije, melanholije i dinamike. Pesme su komponovane da imaju sasvim dobre agresivne i melodične black/death riffove, bubanj koji pored tradicionalnog blek metala ubaci po koji thrasherski ritam i breakdown momenat, i vokale koji se menjaju iz vriska nalik Dani Filthu u death growl. Moram dodati da je pored vokala i u riffovima umeo na par trenutaka da podseća na Cradle of Filth, čak i sa ubačenim klavijaturama koje ubacuju simfoničnost u celu formulu. Tekstovi u pesmama su veoma poetično odrađeni, sa jakim akcentom na tematiku strasti, smrti, konflikta, života i tame. Uprkos tome što sam se našalio da je ovo „Isidora Bjelica gone black metal“, dodajem da je ovo zaista neobično ali dobro izdanje. Bez obzira što omot odaje taj osećaj da je u pitanju nešto fensi ili izlizano, daleko je od onoga kako se čini, jer je zaista idealan album koji možete slušati kad dođe jesen i sve postane sivo i tmurno. Jako su dobro osmišljene pesme i po kompoziciji i po tematici, i sasvim solidno je isproducirano da ne zvuči previše veštački ili previše suvo. Od cele trackliste izdvajam pesme Okeani Lešinara, Omča, Svi u Grobu jednaki i Opelo kao meni najdraže. Ne znam kakva je trenutna situacija što se tiče benda Vragh i njihove postave, jer posle ovog albuma ništa nisu izbacili, niti su dali ikakvu najavu da rade na nečemu novom, samo su pre 5 godina rekli da će biti “nešto novo iz dubine ambisa“ i na tome je nažalost ostalo. Kako god da je, smatram da ako bi se izbacio neki novi album ili EP, da bi to bilo zaista dobro, sve dok ne moram da gledam opet Isidoru Bjelicu na omotu. Izvinjavam se što ovu istu šalu po treći put ponavljam, ali zaista se nadam da će se potruditi za bolji omot na sledećem izdanju ako ga ikad bude bilo, ali najbitnije je da to pre svega bude jedan dobar jesenji melanholični blek metal.

Autor teksta-Profane Penetrator

Facebook

https://www.facebook.com/vraghserbia/?ref=page_internal

Bandcamp

https://vragh.bandcamp.com/

Autoagresija – Postojanje review

                                                                  EP – Postojanje 

                                                                   Država – Srbija 

                                                                   Godina – 2021 

                                Izdavač – Samoizdanje/Narcoleptica Productions (CD)

Autoagresija je srpski krosover treš metal bend iz Čačka, oformljen 2015. godine, čiju postavu čine Luka Milošević (vokal, gitara), Vukašin Radičević (bass, vokal), Đorđe Paunović (gitara) i Marko Nedeljković (bubanj). Objavili su EP “Postojanje”, prvo kao samoizdanje 25. Septembra 2021. godine, i posle na CD-u 24. Decembra preko ruske izdavačke kuće Narcoleptica Productions. EP sadrži ukupno 6 pesama, među kojima je jedna instrumentalna pesma. 

Priznajem da sam se aktivno trudio da izbegnem da radim recenziju bilo kakvog treš metal izdanja, pogotovo domaćeg, jer sam odavno prestao da pratim domaću treš metal scenu koliko je sve postalo predvidljivo i očigledno kako će zvučati. Doduše, ovaj put sam odlučio da spustim loptu i da ipak uradim recenziju makar jednog treš metal izdanja, sa obzirom da se Autoagresija već neko vreme spominje i ovaj EP je idalje aktuelna priča. Trudio sam se da u ovoj recenziji što iskrenije sročim utiske, bez ikakvog foliranja i forsiranja. 

Pesme su vrlo kratke, ali jasne, sa obzirom da se radi o krosover treš metal bendu čije pesme obično ne traju duže od 5 minuta. Riffovi su čvrsto i standardno treš metal prženje koji zajedno u kombinaciji sa agresivnim hardcore punk stilom vokala vuku na D.R.I, S.O.D, M.O.D ili slično, i na sve to dodajemo bubanj koji varira sa brzinom, gde je u ovakvom žanru uobičajeno prelaziti iz trešerskog keca u neki d-beat ritam. Što se tiče tematike tekstova, bave se egzistencijalizmom, podsvešću, filozofijom i antisocijalnom pogledu, što je sasvim normalno i prihvatljivo za bendove ovog tipa. 

Kao što sam rekao, već nekoliko godina nisam pratio i slušao domaća treš metal izdanja jer sam izgubio interes i nisam uopšte obraćao pažnju, i retko kad uopšte skrenem pogled. U ovom slučaju sam to uradio jer poznajem tri člana iz postave benda i bilo mi je primamljivo da čujem šta su momci iz Autoagresije objavili, nakon nekoliko godina pripreme. Trudio sam se da uprkos mom takozvanom davnom raskidu sa treš metal muzikom, ipak dam šansu i moram reći da se nisam pokajao.

 Sad znam da se ne radi o nekom modernom generičnom smeću od treš metal muzike zbog čega me je dovelo do toga da se odreknem žanra koliko mi se zgadio, već o jednom iskrenom i u dubini duše agresivnom delu, vredno pažnje i pohvale. Luka Milošević, koji je aktivno svirao u raznim treš bendovima, je dobro uradio posao i kao vokalista/gitarista benda i kao producent na ovom izdanju, zajedno sa Kiza Bluzom sa kim je radio mixing/mastering. Izdvojio bih da pored toga što mi se sviđaju pesme Mokusatsu (Tišina), Stanje Svesti i Mrtva rekonstrukcija, jako mi se dopalo što su ubacili jezivu instrumentalnu pesmu Patrola 27 gde se čuje plač bebe u pozadini, kao prelaz u sledeću pesmu Krv i Meso. Verujem da ćemo čuti još od Autoagresije, i kad dođe red na njihov full-length album da će me možda malo prodrmati i vratiti u vreme kad sam voleo i više cenio ovakve bendove, ali do tad, slušajte Postojanje i uživajte trešeri.  

Autor teksta-Profane Penetrator

Facebook

https://www.facebook.com/autoagresija/

Bandcamp

https://autoagresija.bandcamp.com/track/stanje-svesti

Bane - Chaos, Darkness & Emptiness review

                       Album – Chaos, Darkness & Emptiness

                                                                  Država – Srbija/Kanada 

                                                                  Godina – 2010 

                                                                  Izdavač – Grom Records 

Bane je srpski melodični black/death metal bend iz Novog Sada, oformljen 2006. godine od strane Branislava Panića. Objavili su svoj album prvenac “Chaos, Darkness & Emptiness“ 15. Oktobra 2010. godine na CD-u, preko srpske izdavačke kuće Grom Records. Album ima ukupno 9 pesama, među kojima se nalaze 3 instrumentalne.

 U komponovanju ovih pesama je pored Branislava učestvovao i Khargash, koji je svirao bass i bio drugi vokalista u Bane (2009-2010). Dosta ljudi iz drugih bendova je gostovalo na ovom izdanju, koji su takođe doprineli u instrumentalnom učešću, pisanju tekstova i komponovanju. Među tim gostojućim članovima su: Honza „Butcher“ Kapák (bubanj, solaže), Deimoz (solaže) i Nocturnal ili Magister Nocturnal (klavijature). 

Verujem da svi koji čitaju ovo vrlo dobro znaju za Bane i njihov kultni status, jer ih i dan danas ljudi zovu „srpski Dissection“. Ne bih uopšte zanemario što bend podseća na Dissection, jer mi je drago da se u ovom vrtlogu srpskih metal bendova može naći takav koji je njihovog kalibra. Nekima to može smetati, ali meni ne. Pored toga što je album stekao veliki broj obožavatelja, bio je reizdat više puta preko 4 različita izdavača koji su iz Danske, Kanade, Nemačke i čak SAD. Neverovatno koliko je ovaj bend uspeo da postane toliko privlačan ljudima sa drugih prostora. 

Što se tiče samog albuma, pesme su veoma dinamično odrađene. Ima dosta brzih riffova ukombinovani sa bubnjem koji prelazi iz blast-beata u thrasherski ili sporiji ritam, začinjeni sa laganim melodijama, akustičnim prelazima, sirovim blekerskim i death growl vokalima, i ambijentnim synth instrumentalnim pesmama kao intro i outro.

 Album je predstavljen kao antologija podeljena na tri poglavlja (prvo poglavlje od 1. do 3. pesme, drugo poglavlje od 5. do 6. pesme i treće poglavlje od 7. do 9. pesme), sa tekstovima koji se bave tematikom mizantropije, satanizma, mržnje i licemerja. 

Album ne zvuči veštački ili nabudženo, vrlo je korektno i kvalitetno isproduciran od strane gostojućeg člana i poznatog češkog producenta Honza Kapák, koji ima iskustvo u radu sa raznim domaćim i stranim bendovima. Ovo je fantastičan album, od početka do kraja uopšte nije usporio i nije razočarao, sve pesme na njemu su odlične, pogotovo pesme The True Insomnia, Pandemonium, Abhorrence, Plague upon Yourself i izvodna pesma Dysthymia.

Kao što svi znaju, Bane se više puta razilazio i sastavljao, bio je na pauzi do 2012. godine kada se njihov osnivač Branislav Panić preselio u Kanadu, gde je našao novu postavu i nastavio sa radom benda od 2013. godine. Bane je zahvaljujući svoja tri albuma koja su objavili, postao poznat bend na ovim i drugim prostorima, i još uvek se probijaju u Kanadi i SAD. Nadam se da ću jednog dana imati priliku da ih vidim, pošto sam u više navrata propustio njihove svirke u Novom Sadu, jer tad nisam znao za bend. Drago mi je što je iz mog rodnog grada potekao ovako dobar bend, koji je uspeo posle toliko godina da stekne popularnost i veliki broj pratilaca.

 Bend je zaista zaslužio da se iz ove odvratne i najgore moguće države za metal, kao što osnivač Branislav kaže da je „prepuna ljubomore, neozbiljnosti, iskompleksiranosti i bezobrazluka“, preseli u državu kao što je Kanada, gde je dobio sjajnu priliku da se dokaže i pokaže svoj pun potencijal. 

Autor teksta-Profane Penetrator

Facebook

https://www.facebook.com/baneband

Bandcamp

https://baneband.bandcamp.com/

Invisible Hate – Holy Murder review

                                      EP – Holy Murder

                                                                    Država – Srbija 

                                                                  Godina – 2020 

                                     Izdavač – Samoizdanje/NecroVoid Records (kaseta)

Invisible Hate je srpski doom metal bend iz Kragujevca, oformljen 2017. godine, čiju postavu čine Petar Đorđević (vokal, gitara), Darko Milutinović (bass gitara) i Ivana Kiralj (bubanj). Bend je predstavio sebe sa svojim debi singlom “The Enlightener”, objavljen digitalno 25. Marta 2020. godine kao samoizdanje. Skoro 4 meseca nakon toga, objavili su svoj EP “Holy Murder” kao samoizdanje 23. Jula, i posle je izdat na kaseti 18. Decembra preko srpske izdavačke kuće NecroVoid Records. 

Na EP-u se nalazi ukupno 4 pesama, među kojima je jedna instrumentalna i jedna obrada pesme Cromwell od finskog doom metal benda Reverend Bizarre. U tadašnjoj postavi je bubnjeve svirao Filip Ognjanović, koji je ubrzo nakon što je napustio bend 4. Oktobra, bio zamenjen sa Ivanom Kiralj. Sudeći da je bend nazvan po pesmi engleskog NWOBHM/Doom metal benda Witchfinder General, i po onome što sam čuo na EP-u, jasno je da vole doom metal da slušaju i sviraju više nego leba da jedu. Šalu na stranu, dobro je što se napokon pored toliko novih bendova pojavio jedan koji svira pod velikim uticajem majstora ovog žanra poput Black Sabbath, Pentagram, Witchfinder General, Saint Vitus i slično. U njihovim kompozicijama se čuje dosta klasičnog oldskul heavy/doom metala, sa melodičnim vokalima i blagim death growl momentima koji daju malo ekstremniji začin na celo izdanje. Tekstualno vole da ubacuju više različitih tema, varirajući sa tekstovima o drogama, ubistvu, smrti, ritualima i sodomiji. 

Holy Murder je lepo isproduciran od strane Luke „Candyman“ Miloševića, koji je očigledno znao kako da se poigra sa zvukom da bi stvorio taj fuzzy i crunchy zvuk sa dozom psihodelije, baš kako ovaj pravac zahteva. Jedno kratko ali slatko izdanje od naših “dumera”, najprijatnije slušanje mi je bilo za pesmu Enochian Fall/Holy Murder, koja mi je sigurno bila “ crème de la crème“ od cele trackliste, pogotovo zbog takozvane 70’s Black Sabbath deonice koja sledi nakon bass solaže.

Invisible Hate ekipa je lepo pokazala da znaju da sviraju i stvaraju doom metal, bez potrebe za usavršavanjem jednog prostog ali značajnog muzičkog pristupa. Kroz njihovu želju za sviranjem su nama slušaocima pokrenuli još jaču želju da čujemo još od benda i nadam se da je neki full-length album u fazi pisanja i komponovanja. Verujem da će cela stvar dobro zvučati kad dođe vreme, ali do tad, izdvojite ovih neophodnih 18 minuta i nahranite vaše gladne uši sa ovom đavoljom serenadom. 

Autor teksta-Profane Penetrator

Facebook

https://www.facebook.com/InvisibleHatedoom/?ref=page_internal