Search This Blog

Monday, February 14, 2022

Autoagresija – Postojanje review

                                                                  EP – Postojanje 

                                                                   Država – Srbija 

                                                                   Godina – 2021 

                                Izdavač – Samoizdanje/Narcoleptica Productions (CD)

Autoagresija je srpski krosover treš metal bend iz Čačka, oformljen 2015. godine, čiju postavu čine Luka Milošević (vokal, gitara), Vukašin Radičević (bass, vokal), Đorđe Paunović (gitara) i Marko Nedeljković (bubanj). Objavili su EP “Postojanje”, prvo kao samoizdanje 25. Septembra 2021. godine, i posle na CD-u 24. Decembra preko ruske izdavačke kuće Narcoleptica Productions. EP sadrži ukupno 6 pesama, među kojima je jedna instrumentalna pesma. 


Priznajem da sam se aktivno trudio da izbegnem da radim recenziju bilo kakvog treš metal izdanja, pogotovo domaćeg, jer sam odavno prestao da pratim domaću treš metal scenu koliko je sve postalo predvidljivo i očigledno kako će zvučati. Doduše, ovaj put sam odlučio da spustim loptu i da ipak uradim recenziju makar jednog treš metal izdanja, sa obzirom da se Autoagresija već neko vreme spominje i ovaj EP je idalje aktuelna priča. Trudio sam se da u ovoj recenziji što iskrenije sročim utiske, bez ikakvog foliranja i forsiranja. 

Pesme su vrlo kratke, ali jasne, sa obzirom da se radi o krosover treš metal bendu čije pesme obično ne traju duže od 5 minuta. Riffovi su čvrsto i standardno treš metal prženje koji zajedno u kombinaciji sa agresivnim hardcore punk stilom vokala vuku na D.R.I, S.O.D, M.O.D ili slično, i na sve to dodajemo bubanj koji varira sa brzinom, gde je u ovakvom žanru uobičajeno prelaziti iz trešerskog keca u neki d-beat ritam. Što se tiče tematike tekstova, bave se egzistencijalizmom, podsvešću, filozofijom i antisocijalnom pogledu, što je sasvim normalno i prihvatljivo za bendove ovog tipa. 

Kao što sam rekao, već nekoliko godina nisam pratio i slušao domaća treš metal izdanja jer sam izgubio interes i nisam uopšte obraćao pažnju, i retko kad uopšte skrenem pogled. U ovom slučaju sam to uradio jer poznajem tri člana iz postave benda i bilo mi je primamljivo da čujem šta su momci iz Autoagresije objavili, nakon nekoliko godina pripreme. Trudio sam se da uprkos mom takozvanom davnom raskidu sa treš metal muzikom, ipak dam šansu i moram reći da se nisam pokajao.


 Sad znam da se ne radi o nekom modernom generičnom smeću od treš metal muzike zbog čega me je dovelo do toga da se odreknem žanra koliko mi se zgadio, već o jednom iskrenom i u dubini duše agresivnom delu, vredno pažnje i pohvale. Luka Milošević, koji je aktivno svirao u raznim treš bendovima, je dobro uradio posao i kao vokalista/gitarista benda i kao producent na ovom izdanju, zajedno sa Kiza Bluzom sa kim je radio mixing/mastering. Izdvojio bih da pored toga što mi se sviđaju pesme Mokusatsu (Tišina), Stanje Svesti i Mrtva rekonstrukcija, jako mi se dopalo što su ubacili jezivu instrumentalnu pesmu Patrola 27 gde se čuje plač bebe u pozadini, kao prelaz u sledeću pesmu Krv i Meso. Verujem da ćemo čuti još od Autoagresije, i kad dođe red na njihov full-length album da će me možda malo prodrmati i vratiti u vreme kad sam voleo i više cenio ovakve bendove, ali do tad, slušajte Postojanje i uživajte trešeri.  


Autor teksta-Profane Penetrator

Facebook
Bandcamp

No comments:

Post a Comment