Album – Iskopan
Država – Srbija
Godina – 2014
Izdanje – Samoizdanje
Vragh je srpski black/death metal bend iz Beograda, oformljen 2013. godine, čija postava je nepoznata. Objavili su svoj album prvenac “Iskopan” 13. Juna 2014. godine kao samoizdanje. Album sadrži ukupno 7 pesama, među kojima se nalazi jedan instrumental kao intro. Ovaj bend mi je preporučio prijatelj „Gorschtack“ iz Crne Gore da preslušam, kog neki možda znaju da radi povremeno obrade blek metal pesama na njegovom YouTube kanalu, kao i na Instagramu. Na prvi pogled mi je ovo delovalo čudno da poverujem da je u pitanju blek metal ili tačnije black/death metal bend iz Srbije, jer sudeći po omotu rekao bih da je neki simfonik metal koji svira u stilu Epice ili Nightwisha. Čak šta više, našalio sam se da omot izgleda kao da je na nju naslikana Isidora Bjelica ili da je njena knjiga u pitanju, a ne blek metal album haha. No, šalu na stranu, šta je zaista Iskopan, kad ne bi sudili knjigu po korici?
Album je sasvim drugačiji i neobičan kako sebe predstavlja, stilski odrađen da u njema ima melodije, melanholije i dinamike. Pesme su komponovane da imaju sasvim dobre agresivne i melodične black/death riffove, bubanj koji pored tradicionalnog blek metala ubaci po koji thrasherski ritam i breakdown momenat, i vokale koji se menjaju iz vriska nalik Dani Filthu u death growl. Moram dodati da je pored vokala i u riffovima umeo na par trenutaka da podseća na Cradle of Filth, čak i sa ubačenim klavijaturama koje ubacuju simfoničnost u celu formulu. Tekstovi u pesmama su veoma poetično odrađeni, sa jakim akcentom na tematiku strasti, smrti, konflikta, života i tame. Uprkos tome što sam se našalio da je ovo „Isidora Bjelica gone black metal“, dodajem da je ovo zaista neobično ali dobro izdanje. Bez obzira što omot odaje taj osećaj da je u pitanju nešto fensi ili izlizano, daleko je od onoga kako se čini, jer je zaista idealan album koji možete slušati kad dođe jesen i sve postane sivo i tmurno. Jako su dobro osmišljene pesme i po kompoziciji i po tematici, i sasvim solidno je isproducirano da ne zvuči previše veštački ili previše suvo. Od cele trackliste izdvajam pesme Okeani Lešinara, Omča, Svi u Grobu jednaki i Opelo kao meni najdraže. Ne znam kakva je trenutna situacija što se tiče benda Vragh i njihove postave, jer posle ovog albuma ništa nisu izbacili, niti su dali ikakvu najavu da rade na nečemu novom, samo su pre 5 godina rekli da će biti “nešto novo iz dubine ambisa“ i na tome je nažalost ostalo. Kako god da je, smatram da ako bi se izbacio neki novi album ili EP, da bi to bilo zaista dobro, sve dok ne moram da gledam opet Isidoru Bjelicu na omotu. Izvinjavam se što ovu istu šalu po treći put ponavljam, ali zaista se nadam da će se potruditi za bolji omot na sledećem izdanju ako ga ikad bude bilo, ali najbitnije je da to pre svega bude jedan dobar jesenji melanholični blek metal.
Autor teksta-Profane Penetrator
https://www.facebook.com/vraghserbia/?ref=page_internal
Bandcamp
No comments:
Post a Comment