Uredništvo – Yog, Milan Kovačević, Daniel Tikvicki
Izdavač/štampa – Librarion, samizdat
Korice/ilustracija – Andrei Strachov (Strachovart)
Za današnju recenziju sam spremio jedno specijalno izdanje koje odstupa od drugih koje sam dosad pisao, jer se ne radi konkretno o nekom domaćem metal ili pank izdanju, već o skoro pokrenutom horror fanzinu Crnoslovlje, čiji su urednici Yog, Milan Kovačević i Daniel Tikvicki. Fanzin je objavljen preko izdavača Librarion (takođe Daniel Tikvicki), čije je korice ilustrovao Andrei Strachov (Strachovart). Kako sam došao kući nakon što sam kupio ružu i karamel čokoladu mojoj devojci za Dan zaljubljenih (ili kako neki pametnjakovići kažu „Sveti Valentin“), otvorio sam sanduče i video sam da mi je stiglo prvo izdanje fanzina Crnoslovlje i izdanje Librariona, koje mi je poslao izvesni gospodin Desya Lovorov. Odlučio sam da izdvojim neko vreme tokom večeri kako bih mogao da pročitam i detaljno proučim prvo izdanje fanzina. Pustio sam album „Foulest Semen of a Sheltered Elite“ od Ruins of Beverast da ide u pozadini kako bi dočaralo atmosferu, pio kafu i ironično nosio na sebi majicu The Shining, čitajući ovo iz velike znatiželje, dok devojka u dnevnoj sobi gleda drugu sezonu serije American Horror Story. Iako ovo nije metal izdanje, ljudi koji stoje iza ovog fanzina su pre svega veliki ljubitelji horror dela i aktivno prate šta se zbiva u domaćoj underground metal sceni i učestvovali su u istoj. Već neko vreme je Crnoslovlje aktuelna priča, urađen je na veoma prost ali dobar DYI način, tako da svako ko želi da zna i da prouči više od fensi knjižara poput Laguna ili Vulkan, slobodno može da se priključi ovoj pokrenutoj priči.
Postoji duga ali jaka veza između horror dela i metal muzike, i vrlo je očigledno da će od ljubitelja oba, doći do začeća nekog autorskog rada. Kad već pričamo o povezanosti horrora i metal muzike, ima jedan film koji bih hteo da pogledam, a to je “ The History of Metal and Horror“, gde gostuju razne poznate heavy metal i horror ličnosti. Ovaj film će najverovatnije biti uskoro na nekim online streaming platformama da se odgleda, i jako sam uzbuđen. No, nazad na recenziju Crnoslovlja. Prvo izdanje fanzina sadrži ukupno 3 kratke priče i jedan intervju sa Norbert Đerijem (Ashen Epitaph, Jane Dark, Ragadozók). Svaka priča je napisana odvojeno od strane tri pisca: Yog, Milan Kovačević i Milan Simić. Neću otkrivati previše u vezi samih radnja da ne bih dužio ili upropastio, već bih naveo neke osnovne detalje i moje iskrene utiske.
Prva priča “Od pacova sakat“ je urađena na veoma depresivan i mizantropičan način, sa neimenovanim glavnim likom koji je Bukovski tip karaktera u kafani Sandokan i sluša konobarove doživljaje egzistencijalnog užasa. Druga priča „Šapat suvih usana“ je urađena otprilike na Lavkraftovski način, kao film „In The Mouth of Madness“ od Džona Karpentera ili Lavkraftovo delo „Slučaj Čarlsa Dekstera Vorda”, samo što je ovde glavni lik u bolnici nakon sukoba sa specijalcima, priveden u urgentnom na izdahu života, dok ga čeka misteriozni inspektor u crnom kao smrt. Treća i poslednja priča “Kontaminopolis„ je urađena kao „Metro“ od Dmitrija Gluhovskog, radi se o mestu po imenu Kontaminopolis gde ostatak civilizacije živi izolovano u podzemlju, u svetu distopije u kom vlada pandemija, okružen zaraženim bezubim gubavcima i kuga doktorima sa bacačem plamena, odeveni u crnim kaputima i kljun maskama. Za kraj nam ostaje intervju koji je vodio urednik Yog sa Norbertom Đeri, muzičar, novinar, diplomirani sociolog i ratni veteran, aktuelan i u srpskoj i u mađarskoj underground sceni.
Moram priznati da od Crnoslovlje fanzina nisam znao šta da očekujem. Ljubitelj sam horror antologija poput Tales from the Crypt i Creepshow, i delimično sam išao sa tim stavom da u ovome fanzinu mogu naći nešto nalik tome, ali to nije slučaj. Verovatno je ovo urađeno ovako sa namerom da prvo izdanje služi svrsi kako bi se ljudi prvobitno uhodali u celu priču dok se ne proširi popularnost fanzina i broj pratilaca. Priče su urađene prosto ali slikovito sa namerom prikazivanja horrora postojanja u realnom svetu, bez ubacivanja nepotrebnih detalja ili nekih kliše momenata. Najviše su mi se dopale druga i treća priča, jer su mi najviše držale pažnju i stvorile neku zanimljivu sliku u glavi prilikom čitanja. Voleo bih da mogu da kažem isto i za prvu priču, ali najiskrenije, ona mi je nažalost ostavila najslabiji utisak, mada to što se meni nije svidela ne znači da je generalno loša, samo je stvar ukusa. U svakom slučaju, cenim i poštujem uložen trud i granicu koju su prešli urednici Crnoslovlja kako bi ostvarili ideju ovog underground horror fanzina. Pored toga što mi se sviđa kako su kreativno i slikovito napisane priče, sviđa mi se što je ubačen intervju i crnjak za kraj, i nadam se da će na budućim izdanjima biti još zanimljivih priča, intervjua i crnjaka. Ovaj fanzin obećava i pokazuje da ima potencijal, da će sa svakim predstojećim izdanjem sebe poboljšati i povećati kako bi opstao duh undergrounda i oldskul horrora. Jedno veliko hvala kolegi uredniku Danielu što mi je poslao Crnoslovlje i Librarion, i velike pohvale momcima na uloženom trudu, a pogotovo za kraj bih pohvalio Kovačevića na pljuvanju “Lovecraft Country“, jer je zaista jedno neviđeno sranje od knjige i serije.
No comments:
Post a Comment