Retribution-Fake Servant recenzija

                         Izdanje –Fake Servant

                                                             Država – Srbija

                                                           Godina – 2006

                                                  Izdavač-Rock Express Records

Reći da je domaća metal scena povodljiva po pitanju praćenja trendova bi bila blaga konstatacija. Domaći muzičari a i publika  velikim delom često pate od tog kancera koji je koban za svaku scenu, a kamoli jednu krtu kao što je scena (ili skupina scena) na prostoru bivše Jugoslavije. 

Takve stvari vrlo često dovode do ignorisanja bendova i uradaka koji (na svu sreću) odskaču od date i trendom uspostavljene norme. Takvi bendovi i individue koje ih čine definitivno zaslužuju bit nazvani "Don Kihotima" ekstremnog zvuka, i samim tim zaslužuju najviše poštovanje jer samo pravi manijaci i entuzijasti teže beskopromisnom I iskrenom iskazivanju ideja koje često rezultira čistim kvalitetom, kvalitetom koji tek nekolicina ume ceniti.

Ta nekolicina koja je uvek sazdana od pravih fanatika je i ključ održanja jedne scene, što je većini na ovim a i van tih istih prostora i dalje nejasna stvar. 

Metal, a osobito ekstremni metal nikad nije bio muzika za svakoga, bez obzira na pacifizirane narative koji se serviraju barem poslednjih deset godina.

Taj neopravdani zaborav i ignorisanje su  dotakli i bend čiju retrospektivu pišem danas, Retribution iz Smedereva. 

Bend koji je za razliku od većine stvari (smeća) koje se danas od strane nekih domaćih bendova gura i prodaje kao death metal, zapravo svirao čistokrvni DEATH METAL. 

Retribution je oformljen 2001 godine u Smederevu od strane gitariste i glavnog kompozitora Ivana "I.K. Kole" Kostića.

Kroz bend je u početku prošla nekolicina članova dok se postava nije učvrstila u sastavu:

Dušan Šupica - vokal

I.K. Kole - gitara (Tibia) 

Ivan Vasić - bas gitara

Damir "Procyon" Adžić - bubnjevi (Psychparadox, Alogia, Amon Din, etc.)

Bend je do sada objavio jedan demo 2005 godine koji je u biti sačinjen od pre produkcijskih verzija pesama sa trenutno jedinog albuma koji je bend izbacio. Fake Servant, objavljen 2006 godine je maltene jedinstvena pojava na domaćoj sceni, po pitanju stila i pristupa pre svega. 

Ono što se prvim slušanjem da primetiti u zvuku Retribution-a su jaki uticaju prva dva albuma Sinister-a i ranog Suffocation-a.

Rifovi I.K. Kole-a su brzi, direktni i mračni, sa dovoljno trešerskog češljanja da udaraju direkt u glavu. Manijakalne solaže i  aranžmani su bez previše filozofiranja i praznog tehnikalisanja, a sve skupa čini celinu koja stvara atmosferu ranih 90-ih.   Ton bas gitare Ivana Vasića je najbolje opisati kao "crunchy", ton koji u najpozitivnijem smislu automatski asocira na albume kao što su Diabolical Summoning i Effigy Of The Forgotten. 

Zvuk bubnja i sam pristup i stil gospon Procyona se najlakše može opisati kao "pušten s lanca". Osećaj koji barem autor ovih redova dobija je taj, da je Proycon čovek čiji su stil uvek gušili drugi bendovi u kojima je svirao, izuzev možda Psychparadox-a i da je sa Fake Servant iskoristio priliku da pokaže šta može. Kec? Tu je. Dupla, kontra ritmovi i breakdownovi? Tu su. Manijakalni I šizofreni blast beatovi? TU SU. Majstorski odsviran i uklopljen bubanj bez nepotrebnih fillova i dokazivanja.

Vokal Dušana Šupice je ono čemu bi većina domaćih growlera trebala težiti. Ponovo, brutalan, mračan i direktan old school growl bez previše efekata i bez overdub-a za razliku od nekih današnjih umišljenih vokalista koji bez tone efekata zvuče promuklo, mada nisu ništa bolji ni posle tog "svetskog metal" produkcijskog tretmana.

Još jedna atipična stvar vezana za ovaj album je činjenica da produkcija zvuči izuzetno dobro i ako je sam mix i master rađen u Paradox studiju od strane Srđana Branković (Alogia, Psychoparadox) čiji su produkcijski uradici barem do sredine 2010-ih zvučali gore i sterilnije od nečijih kućnih snimaka. Razlog zbog kog se Fake Servat može pohvaliti dobrom old school produkcijom je najverovatnije taj što je album sniman na više mesta uključujući kultni studio Češnjak, a i time što je sam bend imao veliku kontrolu i jaku viziju po pitanju zvuka koji želi postići. 

Tekstovi sami po sebi savršeno preslikavaju zvuk, tematika se kreće od okultizma, mračne strane spiritualizma do smrti. 

Sama atmosfera albuma je klaustrofobična i stvara osećaj prisustvovanju mračnim ritualima duboko u davno zaboravljenim katakombama. 

Album kao celina predstavlja mračnu vožnju punu brutalnih i zlih rifova i predstavlja primer jednog od malo zapravo dobrih i kvalitetnih death metal albuma snimljenih na ovim prostorima. 

Krivica što je album prošao maltene nezapaženo je prvenstveno na domaćoj publici a i na maleroznoj Rock Express Records izdavačkoj kući, što je sve skupa problem ovdašnjeg mentaliteta. 

Bend 2008 godne odlazi na pauzu od deset godina da bi 2018 I.K. Kole počeo rad na pronalaženju novih članova. Do sada je jedino poznato da je redovima Retribution-a na poziciji vokala i basiste pristupio svima poznati i izuzetno talentovani  multinstrumentalista Timur "Tamerlan" Iskandarov (Tamerlan, The Father of Serpants, The Hell, etc.). Možemo predpostaviti da je sve trenutno stopirano zvog situacije sa covidom, mada veći problem kao i svima koji sviraju ekstremni zvuk na ovim prostorima predstavlja nedostatak adekvatnog bubnjara. 

Šta nas i da li nas u budućnosti nešto očekuje iz Retribution kampa ostaje na kovanici o tako tipičnoj za ove prostore, "kad bude - biće". Fake Servant svakako zasluženo stoji kao pravi i bezmalo jednistven primer kako se i na ovim nesretnim prostorima može snimiti veoma kvalitetan death metal album, a isto tako i da dobar deo scene na žalost čine maloumnici koji vrlo često ne umeju ceniti dobre stvari i ako su im usta puna govora o "podržavanju scene". 

Sa ovim zaključkom bih završio ovu recenziju/retrospektivu, ko se prepoznaje u kritikama nek si stavi prst na čelo. 

I.K. Kole, sretno sa novom postavom majstore, nadamo se barem starim pesmama u živoj izvedbi. Hail Retribution! 

Toliko od mene. Tschüss. 

Autor teksta-Maciej

Facebook

https://www.facebook.com/RetributionSerbia/

Top 10 black/thrash metal izdanja

 Za danas smo spremili našim dragim čitaocima top 10 omiljena black/thrash metal izdanja, koja bi preporučili bilo kome ko želi da se bolje upozna sa ovom vrstom podžanra. Black/thrash metal je idealna muzikica za opijanje, seks, drogu i rokenrol, jer spaja najbolje elemente oba žanra i veoma je šmekerski nastrojen što se tiče izgleda. Za nas, ovo je možda jedan od žanrova u kojem nema mesta za plastičan zvuk i moderan imidž, jer će uvek dominirati duh oldschool zla i crnila. Iz tog razloga, nas dvojica smo odlučili da izdvojimo naša lična top 10 izdanja black/thrash metal žanra. Veliko hvala i živeli!

Autor teksta i prve liste-Profane Penetrator

1.Eurynomos – From the Valleys of Hades (2020)

Počinjemo ovu listu sa jednim od skorašnjih izdanja ove sorte, koju mi je preporučio moj dobri kolega i nepriznati rođak Maciej, a to je album “From the Valleys of Hades” od nemačkog black/thrash benda Eurynomos. Iza ovog benda stoji Okkulto, bivši vokalista Desastera, koji je preneo svoj dobri sirovi i agresivni duh u ovu zver, pretvarajući ga u kult za ljubitelje oldschool black/thrash zvuka. Na ovom albumu ćete čuti dosta toga zbog čega ćete se zaljubiti u bend i njegove pesme, pogotovo u njegove delikatne numere Titan God, Heraklion Axes, Bat Flight, Druid Circle. Za ljubitelje Desastera, preporučujem ovaj bend i verujem da vas album neće razočarati. 

2.Power From Hell – The True Metal (2004)

Verujem da nije potrebno predstaviti ovaj brazilski bend i njihov najpoznatiji album prvenac, The True Metal. Power From Hell za mene predstavlja ljubavno dete prvog i drugog vala blek metala, uz dodatak sirovijeg thrash metala poput benda Onslaught, po čijem debi albumu je ovaj bend nazvan. Album The True Metal je oldschool zver koja se uzdigla iz dubine pakla da jede metal bendove plastičnog zvuka, pije krv devica i šiba sve koji se usude da mu zamere. Tolika sirova energija u zvuku koja izuva i gori, i sa pesmama The True Metal, Prostitute of Satan, Bestial Times, Fuck you the heaven ćete shvatiti zašto je ovaj album voljen od strane ljubitelje oldschool zvuka i underground metala. 

3.Condor – Unstoppable Power (2017)

Condor, norveški black/thrash metal iz Kolbotna, grad poznat svima kao mesto gde je Darkthrone nastao. Ovaj bend nažalost više nije aktivan, ali su za kraj ostavili ovaj premoćan album, Unstoppable Power. Za mene je ovaj album zver na steroidima, sa savršeno pulsirajućim zvukom koji je dodatno ukrašen omotom ROK-a iz benda Sadistik Exekution, čiji je skeletalni i đavolji stil crtanja veoma prepoznatljiv. Drago mi je što imam ovaj CD u mojoj ličnoj kolekciji, jer se isplati slušati ovaj album zbog pesama Embraced by the Evil, Riders of Violence, Unstoppable Power, Horrifier. Ne sumnjam da ćete ovaj album zavoleti kao ja na prvom slušanju, znajući vrlo dobro da će ove agresivne pesme ostaviti jak utisak da pomislite u sebi “SUNCE TI JEBEM ŽARKO!”. 

4.Vampire – With Primeval Force (2017)

Sad nam dolazi na red švedski black/thrash/death metal bend Vampire iz Gothenburga, jedan od prvih savremenih black/thrash metal bendova koji sam otkrio iste godine kada su objavili njihov drugi album With Primeval Force. Na albumu ćete čuti dosta klasičnog thrash metala i ranog death metala poput Possessed, uz dodatak Dissection-a na prvoj pesmi Knights of the Burning Crypt zbog melodičnih i akustičnih deonica, i vokalni uticaj Tom G. Warriora. Dobro se pripremite kada budete slušali ovaj album, jer znam da će vas obuzeti magija zvuka i agresivnost koju nosi bend Vampire. Kao malopre napomenuta pesma Knights of the Burning Crypt, ima još odličnih pesama poput He who speaks, Midnight Trial, Revenants, Ghoul Wind itd.

5.Zemial – Face of the Conqueror (2003)

Zemial, još jedan bend na koji me je navukao kolega Maciej, zahvaljujući naslovnoj pesmi sa ovog EP-a, Face of the Conqueror. Na slušanju ovog EP-a ćete primetiti dosta uticaja Endless Pain albuma, i znam da će vas obuzeti riffovi ovog kalibra, pogotovo na naslovnoj pesmi Face of Conqueror, Fullmoon Necrophilia i Daimon. Ukoliko vam se dopadne ovaj EP i bude vas interesovalo da čujete još od benda Zemial, toplo preporučujem da preslušate i druge albume, nećete biti razočarani za ono što vas bude čekalo na vašem sledećem slušanju. 

6.Desaster – Tyrants Of The Netherworld (2000)

Ok, da li je zaista čudo što se ovaj kultni album pronašao na listi? Verujem da nije, jer i sami znate zašto je nemački bend Desaster bitan koliko i njihov treći album Tyrants of the Netherworld. Sam pogled u ovaj plavi omot je dovoljan da instant probudi želju da poslušate album i shvatite zašto je ovo favorit mnogim ljubiteljima benda, kao i ljubiteljima black/thrash žanra generalno. Garantujem da će vas zli rifovi sa energijom mržnje, blasfemije i rata naterati da podivljate koliko je dobro. Remek delo u kojem dominira crnilo prvog i drugog vala blek metala, kao i sirovina nemačkih thrash metal bendova poput Sodom, Kreator, Destruction, Exumer itd. Teško je izdvojiti omiljenu pesmu jer su sve na njemu odlične, ali Nekropolis Karthago, Victim of my force, Profanation, Sworn to Avenge, Tyrants of the Netherworld su definitivno highlight ovog izdanja. 

7. Catastrophy – Anticross (2008)

Bilo bi redno da se na ovoj listi nađe nešto i od domaćeg black/thrash metala, pa sam odlučio da to za početak bude srpski bend Catastrophy iz Kikinde, isto preporučen od strane kolege Maciej. Bend nažalost nije aktivan od 2010. godine, ali njihov demo Anticross je idalje tu za buduće generacije koje će postepeno dolaziti da čuju šta je nekada bilo na ovim prostorima pre nego što smo postali leglo generičnih bendova od kojih mi se prevrće želudac. Iako smo ostali bez ovog benda, ovaj demo će biti njihov rad zbog koga vredi pamtiti Catastrophy, i nadam se da će biti još ljudi koji će čuvati duh domaće underground metal scene.

8.Vehementer – Replenishment Circle [The Black Spectrumfest] (2017)

Još jedan gromoglasni predstavnik domaćeg black/thrash metala, bend Vehementer iz Beograda. Njihov kultni EP iz 2017. godine, Replenishment Circle [The Black Spectrumfest], je zlo remek delo oldschool zvuka koji beskompromisno jebe živu silu. Ova sirovina se ubrzo mora nastaviti sa novim izdanjem da bi kult benda Vehementer zaživeo. Znajte da koju god pesmu sa ovog izdanja izaberete kao vašu omiljenu, nikako ne možete pogrešiti. Replenishment Circle [The Black Spectrumfest] je antihipstersko destruktivno izdanje ove scene kojom bi se Aura Noir i Nifelheim ponosili.

9.Deströyer 666 – Unchain The Wolves (1997)

Kad čujete zvono, znajte da je kucnuo čas propasti, u kome će surova majka priroda osloboditi njene najopasnije vukove, nemilosrdni predatori koji nikad ne oklevaju da zabiju svoje oštre zube duboko u njihov plen. Deströyer 666 iz Australije, i njihov večiti kult od debi albuma Unchain the Wolves, koji i dan danas zvuči opasno posle 25 godina otkako je objavljen. Možete masovno kritikovati ovaj bend zbog ličnih ispada i rasističkih komentara njihovog frontmena, vokaliste i  gitariste K.K. Warsluta, ali to idalje neće sprečiti mene ili bilo koga da ih obožava zbog njihove muzike. Unchain the Wolves će za mene biti večita ljubav ovog žanra, zbog pesama Genesis to Genocide, Satan’s Hammer, Six Curses from a Spiritual Wasteland i Damnation’s Pride. 

10.Nifelheim – Nifelheim (1995)

Posle toliko godina, idalje ne znam koliko puta sam preslušao ovaj album i idalje ne znam kako da opišem koliko ga obožavam iz očiglednih razloga. Samoimeni album prvenac legendarnog švedskog black/thrash metal benda Nifelheim, koji i dan danas predvode najveći Iron Maiden fanovi i blizanci, Tyrant i Hellbutcher, poznati u švedskoj kao "Bröderna Hårdrock" (hard rock braća). Ovaj album će za mene ostati njihov magnum opus, jer je njihov prvi album u kome su gostovali Dissection gitaristi Jon Nödtveidt i John Zwetsloot, koji su se posle vratili za drugi album Devil's Force (1998). Da nije bilo obrade pesme Sodomizer koju je uradio Bombarder na njihovom albumu Ima li života prije smrti (2010), ne bi uopšte saznao za bend Nifelheim, koji su vratili uslugu tako što su obradili pesmu Speed Metal na Grom Records kompilaciji Hail to Bombarder iz 2013. godine. Neću gubiti vreme da nabrojim pesme sa ovog albuma jer su sve odlične i nikad me neće smoriti koliko sam ih slušao. 

..................................................................................................................................

Autor druge liste NOCTURNAL GOATLORD.

Pozdrav ljudi,evo ovako biću kratak.

Black-thrash metal je muzika koju najviše volim da slušam dok pijem pivo sa odabranom ekipom ljudi,totalno šmekerski nastrojen žanr.Postoji gomila odličnih bendova i izdanja ali evo jedne moje skromne liste,otvorite flašu hladnog vopija i udri!

1.Ketzer - Satan's Boundaries Unchained (2009)

Nemačka škola black-thrash metala me je oduvek oduševljavala sa svojim bendovima,a Ketzer je jedan od bendova koji sa sobom vuče čist jebeni kvalitet zvuka i zlog riffinga!

Kada bi se rani Slayer nagutao ekstazija i namrkao speeda ovo bi ispalo kao rezultat,čisto jebanje keve sa svakim riffom na albumu!

2.Quintessenz-Back to the Kult of the Tyrants(2013)

Ma ne može to bez nemačke škole!Vizualni pristup,stil riffinga sve zvuči kao da je ispalo iz 80tih.

Totalni worship Venoma i Hellhammera tako da ono nema se tu šta dalje govoriti!

3.Old-Nocturnal Ritual(2005)

Nemačka opet da!Zli prljavi zvuk,totalna raw produkcija koja izaziva krvarenje iz ušiju!

4.Rust - Damned Hellish Voids(2012)

Švedjani kad urade metal to mora da valja! Sirovi zvuk,šmekerski riffinzi,Dark Thronski worship sa dosta Celtic Frost-Hellhammer delova,nema dalje!

5.Bunker 66-Out of the Bunker(2009)

Italijanski manijaci koje moram da pustim svaki put kada pijem pivo,to je!

6.Miserycore - Get Total Apart(2006)

Chileanci ga lome i to bećarski.Obavezno poslušati pesmu "Hellthrashers Speed Mayhem",zli black-thrash sa posoljenim pank delovima,savršena kombinacija!

7.Witching Hour-Rise of the Desecrated(2009)

Nemačka opet i opet! Odlična produkcija sa gomilom dobrih riffova i malo heavy metal melodijama,ma roba!

8.Terrorhammer - Vintage Black Mass(2012)

Srbija konačno,pored gomile modernih thrash metal bendova od kojih dobijam analno krvarenje,ovo je jedan od retkih domaćih bendova koji su ponos domaće scene!Zli vocali,oštri riffinzi,lud bubanj,sve je na mestu i na svu sreću izdanje ne sadrži plastičan prebudžen moderan zvuk!

9.Tyrant - Reclaim The Flame(2007)

Švedjanski amper masnoće! Totalni Celtic Frost i Hellhammmer worship sa jebeno šmekerskim vocalima,jako debeo i mastan zvuk!

10.Aura Noir - Black Thrash Attack(1996)

Šta reći za ovu mašineriju od benda i izdanja,definicija black-thrash metala.

Bend i album koji totalno predstavlja kako ovaj žanr muzike treba da zvuči,to je to!

Evil Blood – Empire of Death review

                                  Izdanje – Empire of Death (Demo)

                                                             Država – Hrvatska (pre)/Škotska (kasnije)

                                                           Godina – 2019/2021 (reizdanje)

                                                  Izdavač – Samoizdanje/Dreadful Records

Evil Blood je hrvatski speed/thrash metal bend iz Splita oformljen 1982. godine, čiji osnivač Bat Connan (vokal, gitara) je jedini preostali član od originalne postave. Ovaj bend ima čudnu ali zanimljivu istoriju, od njegovog nastanka pa sve do danas. Bend je nastao prvobitno kao Evil Blood 1982. godine i pod tim imenom je bio aktivan do 1989. godine. Kada se Bat Connan te godine preselio u London, bend je bio preimenovan u Lord of Darkness, i bio je aktivan pod tim imenom do 1995. godine, kad je bend bio preimenovan po drugi put, sa nazivom Djinn. Bend je idalje bio aktivan u Škotskoj kao Djinn sve do 2007. godine kada su se po treći put preimenovali u Beneath, dok se u Avgustu 2009. godine bend nije vratio na svoje prvobitno ime Evil Blood. Kao što rekoh, jako je čudna priča što se tiče benda koliko je menjao naziv na nekoliko godina, ali uprkos raznim promenama u postavi i nazivu, uspeo je da objavi po nekoliko izdanja od svake “inkarnacije” i da opstane. 

Ne znam kako sam saznao za bend Evil Blood, ali mi je toliko drago što jesam. Skoro sam preslušao njihov prvi demo “Midnight in a Sodom” na Bandcampu, koji je bio prvobitno objavljen 1. Januara 1988. godine na kaseti (ograničeno na 50 primeraka), pod hrvatskom izdavačkom kućom Edicija Lvxor Design. Bio sam u šoku kad sam čuo demo jer nisam mogao da poverujem koliko dobro zvuči. U njihovoj muzici sam čuo toliko uticaja prvog vala blek metala, nemačkog, poljskog i japanskog treš metala, možda čak i kanadskog spid metala. Prosto rečeno, bend Evil Blood kida! 

Konkretno izdanje o kojem ćemo pričati je njihov demo “Empire of Death”, čije su pesme bile snimljene 1989. godine kada se bend zvao Lord of Darkness. Demo je prvobitno objavljen 1991. godine kao “Seventh Sabbat” preko izdavačke kuće Darkness, na kom se nalazi par pesama sa prvog dema “Midnight in a Sodom”. Seventh Sabbat demo je bio reizdat 2019. godine pod novim imenom “Empire of Death”, sa izmenjenom tracklistom bez pesama sa prvog dema. Ovaj demo je bio ponovo reizdat 6. Juna 2021. godine preko čileanske izdavačke kuće Dreadful Records. 

Sa obzirom da sam već imao pozitivne utiske nakon slušanja prvog dema, ovo je bio samo nastavak na taj užitak. Ako ste dobro upoznati sa thrash i speed metalom 80-ih, onda znate da možete očekivati oldschool brzinu, agresiju i šibanje, sa standardnom tematikom o zlu, paklu i Satani. Empire of Death počinje sa introm Master, koji se nadovezuje sa sledećom pesmom Seventh Sabbat, koji će biti tzv. rolerkoster koji nas vodi u pakao. Kako ide ova paklena vožnja, sledi još poslastica od pesama poput Kill with Napalm, Sinful Nun, Den of Vice, Vietnam Combat Fever… ček, pa bukvalno nabrajam sve pesme. Tačno tako, sve pesme su toliko dobre da je nemoguće izdvojiti omiljenu koliko su premoćne. Jedina pesma koja mi je bila čudna je Empire of the Damned, koja me je iz nekog razloga pomalo podsećala na Panteru zbog groovy riffova i dubljih vokala, ali svakako nemam mnogo da joj zamerim iako odstupa od ostatka trackliste. 

Ovo je odlično izdanje koje me je vratilo u moje lude tinejdžerske dane iz srednje škole, kada sam voleo thrash i speed metal više nego leba da jedem. Veoma mračan, sirov, agresivan i blasfemičan demo koji će zadovoljiti hardcore ljubitelje underground i oldschool metala. Nijedna pesma vas neće razočarati, verujem da će vam se svaka svideti, pogotovo pesme Seventh Sabbat, Kill with Napalm, Sinful Nun, Den of Vice, Vietnam Combat Fever i Brutal Suicide. 

Sećam se kad sam na kraju osnovne škole otkrio slovenački bend Sarcasm, i otprilike se slična priča ponavlja sa bendom Evil Blood sad pri kraju mojih osnovnih studija. Oba benda su za mene velika iznenađenja, jer nikad ne bih poverovao da su nastali ovakvi bendovi u bivšoj Jugoslaviji, u kojoj je pretežno dominirao Ex-YU rok. Drago mi je što Bat Connan održava ovaj bend već 40 godina otkako je nastao, i što se nikad nisu razišli posle tolikih promena u postavi i nazivu. Smatram da nikad nije kasno priključiti se slušanju benda Evil Blood, i ukoliko želite da čujete njihovu muziku, možete ih potražiti i poslušati na Bandcamp stranici njihovih izdavača, ili direktno kontaktirajte članove benda koji imaju većinu njihovih izdanja digitalno.

Autor teksta-Profane Penetrator

Praznina – Podsvesno Mrtav review

                                          EP – Podsvesno Mrtav

                                                                     Država – Srbija 

                                                                     Godina – 2022 

                                                                  Izdavač – Samoizdanje 

Praznina je srpski jednočlani blek metal projekat iz Ade oformljen 2022. godine, čiji jedini član u postavi čini Deimos zadužen za sve instrumente. Objavio je svoje samoizdanje „Podsvesno Mrtav“ EP 7. Marta 2022. godine, na kom se nalazi ukupno 3 pesme. Čoveče kakva godina puna iznenađenja od samog početka! U poslednjih par godina otkako se svašta i ništa nije dešavalo, odjednom se desi ova 2022. godina u kojoj nam dolaze razna blek metal izdanja da nam ulepšaju raspoloženje posle toliko usranih dana. Što bi rekao narod: „Bolje vas našli!“. Dakle, sad je došao trenutak da popričamo o novom projektu Praznina, iza kog stoji Deimos koji takođe svira u bendu Todesfall.

 Na ovom EP-u imamo tri pesme: Mudrost kroz Patnju, Podsvesno mrtav i Večna.Hladna.Prazna, koje su sačinjene od hladnih, melanholičnih i melodičnih riffova sa dubokim vokalima. Što se tiče tematike projekta, rekao bih da se pesme konkretno bave raznovrsnim temama poput patnje, smrti, praznine i sličnog. 

Za mix i master EP-a je bio zadužen Szabolcs „Within Cells“ Kéringer, koji je prethodno radio sa bendom Todesfall na mix/master njihovog prvog albuma Nine Books of Cosmic Antebellum. Nakon par preslušavanja Podsvesno Mrtav EP-a, za konačan utisak ću reći da sam bio oduševljen kako cela stvar zvuči. Deimos nas je lepo iznenadio sa projektom Praznina, sviđa mi se njegov muzički i vizuelni stil, koji je sa jednim kratkim izdanjem od 15 i po minuta dokazao da ima potencijal.

 Pesme su bile užitak za moje uši, naročito naslovna pesma Podsvesno mrtav zbog zarazne melodije koja mi se uvukla u kožu od samog početka. Jedva čekam da čujem još od ovog projekta, i nadam se da će u međuvremenu biti i fizičkih izdanja za Podsvesno Mrtav EP. Čujte i počujte novi blek metal projekat Praznina, verujem da ćete se diviti njegovoj lepoti zvuka koji nosi patnju i smrt. 

Autor teksta-Profane Penetrator

Facebook

https://www.facebook.com/Praznina/?ref=page_internal

Bandcamp

https://praznina0.bandcamp.com/releases

KRV – Grob i tama review

                                                              Album – Grob i tama

                                                                  Država – Bosna i Hercegovina

                                                                  Godina – 2021 

                                                                Izdavač – Samoizdanje 

KRV je bosanski blek metal bend iz Sarajeva, oformljen 2003. godine. Bend je od njihovog nastanka 2003. godine do raspada 2010. godine objavio 2 EP-a (Silna volja srebra, U kamenom grobu), jedan split sa bendom Foscor (The Burial's Flavours) i 3 full-length albuma (Ukleta Zemljo, Ponor, Ograma). Posle 11 godina, bend se vratio sa njihovim originalnim članovima: Kurvar (bubanj) i Ban Krvnik (vokal, gitara), sa dodatkom novog člana po imenu Kasapin (bass). Objavili su novi album “Grob i tama” kao samoizdanje 28. Juna 2021. godine, i posle su 27. Septembra objavili EP „Jama“ na 7” vinyl ploči. Danas ćemo se konkretno baviti recenzijom njihovog novog albuma Grob i tama, koji je ujedno i prvi album objavljen otkako se bend ponovo oformio. 

Kad mi je kolega sa bloga poslao pesmu sa novog albuma, to je otprilike bio moj prvi susret sa bendom KRV. Pre toga nikad nisam čuo za bend, i smatrao sam da bi bilo korektno za početak preslušati njihova ranija izdanja kako bih se bolje upoznao sa njihovom muzikom. Kad sam preslušao njihova prva 3 albuma, najviše mi se od ta tri dopao album Ograma zbog mračnog ambijenta i hladnih/mizantropičnih riffova, koji su jasno izraženi u pesmama Ograma, Neposluh zmije, Iznad blata i sna, U kraljevstvu mrtvih. Postalo mi je jasno da nisu u pitanju muzičari koji se zajebavaju, već iskreno vole to što rade, i čuje se da sviraju sa iskrenim osećanjima agresije. 

Sad je došao red na njihov novi album posle 11 godina otkako su se razišli. Da li se isplatilo čekati ovoliko dugo da se čuje nova KRV? 

Posle slušanja albuma Grob i tama, ne bih znao kako da sročim utiske, jer mi je ovo bilo čudno iskustvo. Drugačiji je u odnosu na ono što smo navikli da čujemo na prethodna tri albuma, jer nisam primetio da ima toliko hladnih i agresivnih riffova kao što ih je pre bilo. Na albumu su pesme uglavnom sporijeg i groovy ritma sa ubačenim gitarskim melodijama, i sasvim drugačiji vokalni stil koji nema jak izražaj mržnje u pevanju, već je blago sirovo pevanje sa razumljivim tekstovima. Kad sam čuo prvu pesmu Troglavi, dosta je obećavala, ali kad je došao red na pesmu Iskasapljen, odatle se sve promenilo. Celo ovo slušanje bih sročio kao da sam otvorio da pijem hladno pivo koje je prijalo u početku, ali posle par gutljaja sam primetio da je pivo pomalo izlapelo. Možda je problem u meni sa obzirom da su idalje sveži utisci slušanja ranijih albuma i što sam imao visoka očekivanja za nov album, ili bendu stvarno treba malo vremena da se “vrati na noge“ sa obzirom da im je ovo prvi album koji su objavili posle 11 godina. 

Ovaj album je dobro isproduciran i ima nečeg dobrog što se može naći, ali ne ostavlja pretežno jak utisak. Ne bih rekao da je album Grob i tama loš, vrlo naprotiv, samo meni iskreno nije približno dobar kao njegovi prethodnici. Za mene lično, prva tri albuma, pogotovo Ograma, su idalje neprevaziđeni i vrlo dobro odrađeni za svoje godine. Ne bih znao koju pesmu da izdvojim sa ovog albuma kao meni najdražu sem prve pesme Troglavi, koja iako je obećavajuća, ono što sledi posle nje nije mnogo ispunilo. Još uvek nisam čuo Jama EP koji je izašao ukratko posle ovog albuma i ne znam šta mogu od istog očekivati, ali nadam se da će se KRV potruditi da sledeći album odrade bolje i da istim vrate svoj kultni status. Za one koji nisu poslušali album Grob i tama, slobodno preslušajte ukoliko ste zainteresovani, ali nemojte mnogo očekivati. U svakom slučaju, verujem da će se naći ljudi kojima će se svideti ovaj album.

Autor teksta-Profane Penetrator

Facebook

https://www.facebook.com/crnijebenimetal/

Bandcamp

https://krvpropaganda.bandcamp.com/

OLD NIGHT - Ghost Light review

                                                                 Album – Ghost Light

                                                                         Država – Hrvatska 

                                                                        Godina – 2022 

                                                         Izdavač – Solitude Productions 

Old Night je hrvatski melodic doom metal bend iz Rijeke, oformljen 2015. godine, čiju postavu čine Matej Hanžek (lead vokal, ritam gitara), Ivan Hanžek (lead gitara, vokal), Bojan Frlan (lead gitara), Luka Petrović (bass, vokal) i Nikola Jovanović (bubanj). Objavili su svoj treći album “Ghost Light” 4. Marta 2022. godine pod ruskom izdavačkom kućom Solitude Productions, na kom se nalazi ukupno 8 pesama. Kad sam preslušao starije pesme benda Old Night, odmah mi se svideo njihov romantičan/melanholičan stil zvuka, i više puta sam iz šale govorio: “This band would give new Opeth a run for their money“. Dakle, šta sam zaključio nakon slušanja njihovog trećeg albuma Ghost Light? 

I u ovom slučaju važi to isto pravilo, “This band would certainly give new Opeth a run for their money“. Šalu na stranu, kazaću ukratko da je ovo zaista odličan album. Kako počinje album sa instrumentalnim uvodom Strange Lights On The Moor, očekivanja postaju sve veća i veća. Čim je počela sledeća pesma Sacred South, od tog trenutka je moj um mentalno zalutao u neopisiv i magičan svet u kom duh majke prirode vlada čitavu večnost. Pesme na ovom albumu dominiraju sa melanholičnim melodijama,prekrasnim klin pevanjem i povremenim growl vokalima. Bend se obično bavi tematikom smrti, ljubavi, života i gubitka, i tekstovi na ovom albumu nisu izuzetak, lepo su napisani da nose sa sobom jaku poruku intimnog koncepta zalaženja u najmračnije strane čovekovog uma. 

Bilo bi nepošteno izostaviti iz cele priče omot albuma koji je radio umetnik “All Things Rotten”, stilski je prelepo odrađen i lepo predstavlja vizualni prikaz muzike benda Old Night. Stvorenje na omotu me jako podseća na biće vendigo ili leshen iz Witcher igrice, što mi se dodatno svidelo. Jedva sam čekao da ovaj album izađe da preslušam uz prvu jutarnju kafu, i moram priznati da mi je ovo bilo i više nego dobro jutro. Nemam ništa drugo što mogu reći u vezi albuma Ghost Light osim da vredi preslušati i da je idealan za ljubitelje tradicionalnog doom metala sa atmosferom melanholije i romantike.

 Pored toga što im je ovo treći album, ovo predstavlja zaključak konceptualne trilogije koja je počela od njihovog prvog albuma Pale Cold Irrelevance. Pesme su moćne i verujem da vas nijedna neće razočarati, pogotovo Sacred South, Daughter Of Summer Dawning, Cognitive Dissonance i Sworn To Deviltry, koje su meni ostavile najbolji utisak.

Za bend Old Night sam saznao preko YouTube kanala benda Zimorog, kad je Sablast na početku jednog videa predstavio njihovog basistu i osnivača Luku, kao i sam bend. Zbog toga, želim da mu se zahvalim što je spomenuo ovaj sjajan bend koji me je prijatno iznenadio. Možda je tek Mart mesec, ali za mene se ovo može vrlo lako smatrati jednim od top 10 albuma godine. Ako dođe period kada ste u teškoj depresiji i treba vam idealan album da vam ulepša dan, nadam se da će ovo biti ono što ste tražili. 

Autor teksta-Profane Penetrator

Facebook

https://www.facebook.com/OldNightband/

Bandcamp

https://oldnight.bandcamp.com/