Dragi pratioci i zlotvori, zima je pred nama i šta drugo raditi u ovo doba ako ne da izdvojimo top 10 black metal albuma koji su nama idealni da se slušaju na ovom hladnom vremenu. Black metal je generalno sam po sebi hladan žanr ali opet dosta raznovrstan, i nije lako izdvojiti albume koji baš prenose tu čistu zimsku atmosferu, muzički i vizuelno. Nadam se da će vam se dopasti naše liste i da će vas iste podstaći da se vratite nekim klasicima koje smo naveli.
10. Utstøtt – Járnviðr (2018)
Ukoliko ste pomislili da su u pitanju skandinavci sudeći po imenu benda i albuma, pa čak i po njihovom zvuku, verujte mi na reč da grešite. Utstøtt je američki epic/viking black metal bend iz Portlanda koji se konkretno bavi tematikom nordijske mitologije i njihov drugi album Járnviðr je dugačko ali hladno, zimsko izdanje puno epskih i zaraznih momenata. Na ovaj album sam slučajno naleteo 2019. godine i bogami bio sam i više nego oduševljen na prvom slušanju. Od onda me album nije smorio i sa vremena na vreme ga opet pustim. Jedina šteta je što ovaj album nažalost nije dobio fizičko izdanje koje bih itekako voleo da posedujem na CD-u ili ploči, jer je to i zaslužio. Ako izostavite obradu Dunkelheit-a od Burzuma, koja je meni solidna ali iskreno suvišna pored originalnih pesama, sve ostalo što ovaj album nudi je jedno neizmerno savršenstvo i u tom slučaju vam “hladno“ preporučujem da ga preslušate.
9. Hermóðr - Forest Sky (2019)
Sledeći na redu je švedski atmosferični black metal projekat Hermóðr iz Esterjetlanda, sa albumom Forest Sky. Kao i prethodno navedeni Utstøtt – Járnviðr, ovaj album sam čuo u istom periodu, zbog čega sam i naveo oba albuma jedan za drugim. Vokali na ovom albumu zvuče kao da su preuzeti sa Burzum – Filosofem albuma koliko su slični, ali muzički dosta odudara od takvog zvuka. Forest Sky je jedno lagano, atmosferično i melanholično delo koje bih slušao šetajući duboko u šumi po najvećoj zimi, dok čizmama gazim po snegu i ledu gledajuću drveće. Jedna zanimljiva činjenica u vezi ovog izdanja je što je mastering za album radio Henri Sorvali (Finntroll, Moonsorrow). Ovaj album može itekako da obuzme slušaoca da zaluta u svojim mislima kad napolju veje najveći sneg, zato se čuvajte da vas ne zaposedne zimska magija šumskog neba dok šetate.
8. Enslaved – Frost (1994)
„Glem alle lover, all orden og fred
Kaos er allt; ingen tid eller sted
Nå når alt lys og liv tar slutt
Når vinden nå dreper;
Lenkene er brutt!“
Retko koga znam od ljudi koji vole black metal da je poput mene slušao Enslaved, pogotovo njihove albume iz devedesetih koji su ostali besmrtni klasici. Među tim klasicima, izdvajam ni manje ni više nego njihov drugi album Frost. Bez obzira koliko puta sam slušao ovaj album, svaki put ću se naježiti kada počne uvodna ambijentalna špica Frost, koja se nastavlja sa pesmom Loke. Najveći štos sa te dve pesme je što sam ih čuo davno dok sam igrao Brutal Legend, ali sam potpuno zaboravio na njih i bio sam iznenađen čim sam ih čuo na drugoj polovini igrice kad sam je ponovo igrao posle nekoliko godina. Znam da mnogi zaobilaze ovaj bend i njihove albume jer ih elitisti, tryhard „true“ metalci i blekeri uopšte ne podnose, kao ni njihove albume i smatraju Enslaved izuzetno repetativnim i monotonim bendom, ali ja se uopšte ne obazirem na tuđa mišljenja, jer misliti, srati i govoriti su tri različite stvari. Smatram da je Enslaved jako krucijalan igrač u razvoju Norveške black metal scene početkom devedesetih i savetujem svima koji ih još nisu poslušali, da se iste sekunde bace na posao i ne traće vreme. Da imam priliku da obiđem fjordove u Norveškoj, ovaj album bih pustio na slušalice dok se vozim na čamcu i totalno se prepustio čaroliji. Dovoljno je dok slušate album da u glavi zamislite legendu iz nordijske mitologije kad su se bogovi udružili protiv jotuna i uništili Ymir-a, čije telo se raspalo i oformilo planine, a od ostatka njegovog mozga su nastali oblaci.
7. Funeral Fog - Channelling Ancient Shadows (2007)
Sećam se da je to bilo negde 2018/2019 godine kad sam išao da pazarim CD-ove u Mungos shop-u, i one koje sam planirao uzeti nije bilo, ali zato se među onima koje sam na kraju uzeo našao baš ovaj album, Channelling Ancient Shadows od benda Funeral Fog. Funeral Fog je kanadski black metal bend iz Monktona, čiji bubnjar Shithammer je kanadski muzičar Mark Gaudet koji je svirao u raznim indie i noise rock bendovima 70-ih, 80-ih i 90ih, dok nije prešao da svira black metal početkom 2000ih. Iako je ovaj album bio sasvim spontano kupljen, moram priznati da uopšte nije bila promašena investicija, čak šta više nisam ni bio svestan koliko je redak ovaj CD, jer vidim da ga i na Discogsu ne prodaje mnogo ljudi. Kad sam hteo da se ponovo vratim albumu, pretražio sam ga na YouTube i video sam da je svega par pesama sa ovog albuma dostupno tamo, i zbog ove prilike sam morao da preslušam CD kako bih se podsetio. Album je poprilično straightforward black metal sa catchy i ledenim riffovima, koji po samom omotu vizualizuje da se zimi krećete prema groblju dok se verovatno u nekoj daljini odvijaju mračni rituali, što može biti vaš put bez povratka. Highlight albuma mi je bio i ostao pesma Curse of the Immortal Tyrants, najviše zbog njenog zaraznog refrena. Ukoliko jednog dana ovaj album bude bio dostupan digitalno ili ako slučajno naiđete na CD, predlažem da ga kupite, jer ima da se nađe na Discogsu za jeftine novce i verujem da nećete zažaliti.
6. Windir – Arntor (1999)
Baš skoro sam imao maraton preslušavanja svih Windir albuma, prosto me uvek ponese ta paganska folk energija koju je Valfar genijalno preneo kroz black metal muziku. Mnogi već znaju priču o Valfarovoj tragičnoj smrti i vrlo dobro znaju koliki je on bio muzički genije, ali bez obzira što smo izgubili jednog ratnika, njegovo nasleđe i kult Windira srećom nije izgubljen u vremenu ili zaboravljen. Svaki album Windira je meni odličan, ali Arntor je današnji kandidat na ovoj listi zbog omota i atmosfere. Dok slušam ovaj album zamišljam da opet igram Skyrim, otpremljen za bitke na zimi, u potrazi za novim questovima. Mene je uvek zanimalo odakle potiče omot za ovaj album, i saznao sam da je omot zapravo isečak postera sa norveškim natpisom "Mot Lysere Tider" („Prema vedrijim budućnostima”), koji je ilustrovao Harald Damsleth za Vidkun Quislingovu norvešku fašističku partiju Nasjonal Samling. Naravno sam poster je bio upotrebljen kao propaganda za vreme Drugog svetskog rata, ali to nikako ne znači da je sam rad Valfar iskoristio u slične svrhe. Ljudi vrlo dobro znaju da Windir nije u bilo kom smislu bio fašistički bend ili da se takva tematika ispoljava kroz njihovu muziku, naročito ne na ovom albumu. U čast našeg izgubljenog ali nikad zaboravljenog junaka, Valfara, jednog ratnika.
5. Darkthrone – Panzerfaust (1995)
Voilà! Crème de la crème!
Barem jedan Darkthrone album se morao naći na ovoj listi, među njima su takođe mogli biti Ravishing Grimness i skoro objavljeni Astral Fortress, ali sam se ipak opredelio za Panzerfaust. Ovo je moj omiljeni Darkthrone album, koji ne slušam isključivo zimi, ali je idealan za takvo vreme, pogotovo ako želite da ga slušate dok u vama gori strast za cepanjem drva sikirom i zalivate se dedinom rakijom kad se dohvatite posla po ovako oštroj zimi. Obožavam svaku pesmu na Panzerfaustu, prosto me ponesu ti Celtic Frost/Bathory uticaji i taj “fuck off and die” osećaj koji rifovi ispoljavaju. Verujem da mnogi poput mene obožavaju sve hitove na ovom albumu, pa čak i glavnu pesmu Quintessence, čiji je glavni riff bio prethodno iskorišćen za Fenrizov i Satyrov viking/folk metal bend Storm, konkretno za pesmu "Noregsgard". Što se mene tiče dame i gospodo, odo ja da odvrnem Hans Siste Vinter.
4. Nokturnal Mortum - Lunar Poetry (1996)
Znam šta mislite, ovo je tehnički demo a ne album, i znam vrlo dobro da su početkom ove godine izbacili re-recorded verziju Lunar Poetry dema pod nazivom До лунарної поезії. Da budem iskren, re-recorded verzija nije loša, producijski je modernija i upeglanija, ali joj nedostaje ta paganska magija zbog koje sam zavoleo original iz 1996. godine, još je više poseban jer je demo bio snimljen na punom mesecu. Nije bitno koliko puta sam slušao ovaj demo, svaki put kad čujem pesme Lunar Poetry, Perun’s Celestial Silver, Carpathian Mysteries i Grief of Orianna, naježim se koliko je dobro. Bukvalno bih iste sekunde izašao i šetao u šumi po najvećem snegu kad je pun mesec, jer bi Lunar Poetry doživeo kao magiju na filmu. Meni je najiskrenije žao što je rat u Ukrajini počeo ubrzo nakon što su objavili Lunar Poetry re-recorded verziju, i svaki put sam na ivici ludila kad pomislim koliko je sve opet dodatno otišlo u kurac, kao kad je krenula pandemija pre 2 godine. Nadam se da ću imati priliku da ih vidim uživo kad se okonča ovaj usrani sukob.
3. Taake - Kong Vinter (2017)
Iskreno, kad slušam Taake, nikad ne pomislim na zimu, uglavnom mislim o magli i kiši koja verovatno svaki dan izaziva teror za građane u prelepom Bergenu i dovodi ih do ivice samoubistva jer ne pamte kad su poslednji put videli sunce. Šalu na stranu, Kong Vinter je album iz kataloga benda koji izdvajam za ovu priliku, jer jeste jedno jebeno ledeno norveško izdanje sa povremenim rokenrol vajbom (što se može čuti na pesmama „Inntrenger“ i „Havet i Huset“, „Fra Bjoergegrend mot glemselen“ itd.), idealno za duge šetnje po snegu. Iako više volim druge albume od Taake, ovo je meni poprilično dobar zimski black metal bez kompromisa, zarazan i mizantropičan, i šta god mislili za Hoesta, čovek je idalje jebena riff mašina.
2. Kroda – Fimbulvinter (Похорон сонця) (2007)
Kao i Nokturnal Mortum, Kroda je još jedan ukrajinski bend koji neizmerno volim. Volim svaki Kroda album i njihov treći album Fimbulvinter uopšte nije izuzetak. Svaki trenutak njihove muzike me ostavi bez reči, svako njihovo delo je nosilac najiskrenijih i najčistijih paganskih momenata i nemam osećaj da je bilo šta nabacano. Ukrajinski black metal nema energiju kao bilo koji drugi black metal, iz prostog razloga što niko drugi ne može da uradi toliko neopisivo dobru muziku kao što oni umeju. Kad čujem flautu u bilo kojoj Kroda pesmi, dođe mi da zaplačem, počinjem se prisećati kada sam kao manijak igrao Witchera, svaki dan slušao Percival Schuttenbach i soundtrack iz igre. Na neki način bi se moglo reći da muzika Krode ima jako nostalgičan osećaj, jer sam bukvalno počeo da se prisećam kako je bilo jahati po ostrvu Skellige da lovim čudovišta i da idem u potrazi za blagom i questovima, dok pritom pada sneg kao na filmu. Mislim da se možemo složiti da je muzika Krode stvarno nešto posebno, dar Majke prirode koji se čuva kao zadnja kap vode na dlanu.
1. Immortal - Pure Holocaust (1993)
Bilo je očigledno da će se Immortal naći na listi zar ne? Ili ste zaista mislili da ću ih izostaviti? Budimo realni, mogao sam da izaberem bilo koji njihov album i opet bi sve bilo na mestu, ali za kraj ove liste sam morao da ostavim njihov najcrnji, najhladniji, najmračniji, najmizantropični, najzlobniji i najopasniji album, Pure Holocaust iz 1993. Mislim da me je ovaj album dosta iskvario sa mojih 14/15 godina da zavolim norveški black metal još više, čak i kad ga nisam toliko duboko zagrizao. Posle ovoga su idalje imali sjajne albume, ali ja mislim da je Pure Holocaust neponovljivo remek delo, prosto je bio “magija uhvaćena u pravom momentu“. Ja mislim da kad bi Abbath iz ovog perioda čuo kakvu muziku sad pravi sa svojih 49 godina, da bi ga bilo sramota koliko se zapustio i od sebe napravio takvu tragikomediju. Kad god pogledam svaki njihov live iz ovog perioda, ono je uistinu bio „True Norwegian Black Metal“, koliko god mrzeo tu rečenicu gde god je vidim. Bog te jebo, ako ovaj album nije savršen da se izoluješ u kolibi na nekoj planini koja je sva prekrivena snegom, upališ sveću, gledajući kroz prozor na pun mesec dok veje mećava, ne znam šta jeste. Doživljaj Pure Holocausta bih opisao kao horor film koji se odvija u najvećoj zimi, poput The Thing, gde znaš da je svaki trenutak koji provedeš unutra i napolju pitanje života i smrti. Jedva čekam da čujem kako će zvučati novi Immortal album „War Against All“, verujem da će biti dobar album iako znam da je sada jedino Demonaz ostao u toj priči i jedini odgovoran za svu muziku.
Autor prvog teksta-Profane Penetrator
............................................................................................................
Šetajući se zavejanim predelima Lipovače uvek sam uz sebe imao usb zvučnik prepun starinskog zimskog black metal zvuka da me izdvoji iz depresivne realnosti
i odvede na šetnju ka harmoniji zimskog crnila.
Ono što za mene čini pravi čistokrvni black metal jeste mrtvilo i hladnoća u zvuku same produkcije,mora biti hladno mora biti prirodno,mora da slušaoca zaveje usamljenom zimskom atmosferom.
Izdvojio bih 10 albuma koji su na mene imali najveći uticaj stvarajući definiciju black metal osećaja koji se magično preliva iz ledene muzike u plavi odsjaj večernjeg neba na snegu.
1.Hateforest-Sorrow(2005)
Ako vas album kaver nije odmah privukao sa smrznutom šumom onda muzika sigurno hoće.
Totalno ravni riffovi u stilu starog Darkthron-a,monotoni napad blast bitova uz pratnju dubokih growl vocala će da šamaraju moju napaćenu dušu jos dosta dugo!
Uvek su imali tu tmurnu atmosferu mrtve hladnoće ali sa ovim izdanjem su uspeli da zvuče poput samog oštrog vetra što se probija otvorenim ravnicama srema.
Odličan i ujedno omiljeni Hateforest album.
2.Old Wainds-Where the Snows Are Never Gone(1997)
Veliki holy grail u mojoj vinyl kolekciji je definitivno ovo remek delo iz 1997 godine!
Kada večernji sati polako dolaze i prekriju sneg plavom bojom,pesma "Cold sorrows of the pale moon" će vas dodano rashladiti svojom monotonom melodijom,bek vocalima i samim tekstom.
To je taj zvuk bubnja što volim,kao da je snimano sa probe,samo prirodna agresija.
Oštri riffovi,ponekad melodični,a opet agresivni koji nikada ne ispada iz glavne teme koja je zima.
Ako pričamo o tome kako hladna zimska black metal produkcija treba da zvuči ovaj album bi bio savršen primer,nema dalje.
3.Satanic Warmaster- Carelian Satanist Madness(2005)
Finski black metal nikada ne ume da razočara kao ni ostali žanrovi,sve što finac napravi to mora da valja.
Ovaj album je odličan primer kako bi trebali noviji bendovi da zvuče,matoro,a opet sveže.
Odlična produkcija,headbanging riffovi,sve na mestu.
Svaki put kad pustim stvar " The Vampiric Tyrant" moram da se pokidam od bengovanja,to su ti riffovi koji jednostavno nose čoveka.
Dosta melodičnosti,a opet raw-čina,to se traži!
Bend ima poprilično veliku diskografiju i mogao bih lagano izdvojiti još izdanja ali nekako ovaj album je kraftovan onako kao da su mene pitali kako želim da sve zvuči.
Zagrejati se uz dobru domaću rakiju i odvrnuti glavu od headbengovanja uz pesmu "666" pogotovo kada krene riffing da pangluje na 2:30!
4.The Stone-Neke Rane Krvare Večno(2006)
Iako originalno izdanje je izdato 2000 godine pod prvim imenom benda "Stone to flesh" dvoumio sam se izmedju tog albuma i Slovenske Krvi.
Slovenska krv ima savršenu zimsku produkciju i riffove,ovaj album nekako to isto radi samo agresivnije.
Pesme poput "Serbian wood" koja reže agresivnim riffingom,onda "Some Wounds Bleed Forever" sa ubačenim klavijaturama što dodatno zavejavaju atmosferu,milina prava,nemam šta da dodam.
5.Maroth-Knjaz Ovoga Sveta(2006)
Naravno lista ne može da prodje bez ovog domaćeg crnila koji je još uvek,a i biće uvek najjači domaći black metal album snimljen.
Tmurna zimska produkcija,bubanj koji non stop praši blast bitove,agresivni riffovi sa malo posoljenim thrash metal otrzajima sve uz pratnju vocala punog mrznje.
Ne znam tačno koju bih pesmu izdvojio ali ako želim pravi zimski paganski trip onda obavezno pustim pesmu "Sudbina" .
Ili pesma "Sečivo" koja ima jedan od moćnijih intro riffova koje sam čuo,svaka pesma zabada!
6.Odium - The Sad Realm of the Stars(1998)
Jedan od omiljenih symphonic black metal albuma i ujedno jedini bend (uz Vargrav) koji je dostojan stati rame uz rame sa Emperorovim duhom muzike.
Predivne simfonije,riffovi sve uklopljeno kao jedan magični spell koji njaviše zabada tamo gde treba dok se grejete uz logorsku vatru iznad bistrim noćnim nebom.
7.Kult Perunov-Urlik bjesova i jada(2014)
Uz Frozen Forest moj omiljeni black metal bend iz Hrvatske!
Iako se dvoumim izmedju demo snimaka koji su magični ipak moram da izdvojim album.
Totalna paganska atmosfera,riffovi koji se probijaju kroz zavejane puteve stare šume i sama zimska produkcija je odradjena na kvalitetnom nivou.
Definitivno pesma koju bih izdvojio je "Vladavina More".
Velika šteta što bend više nije aktivan,ali atmosfera koju ovaj bend nosi sa svojim albumom i demo snimcima će uvek da krasi moju zimsku play listu.
8.Immortal-Battles In The North(1995)
Pošto je moj kolega već izabrao Pure Holocaust onda moram i ovo remek delo od albuma,bez njih ne može da prodje zimska lista!
To je taj raw zvuk,skrnava distorzija gitare,agresivno,brzo i grim!
Dosta puta sam znao da slušam ovaj album dok sam sa društvom preko dana šetao zaledjenom obalom Sotskog jezera kvalitetno se smrzavajući uz himnu ovog albuma "Blashyrkh (Mighty Ravendark)".
9.Niflheim-Neurasthénie(2006)
Pre nego što će promeniti ime u Gris ovaj bend je snimio ovo zimsko depresivno remek delo.
Totalna DSBM atmosfera,bez ikakvog optimizma i topline u zvuku.
Prljava produkcija sa hladnim gitarskim tonom i ambientalnim zvukovima u pozadini uz pratnju distorzirovanog vocala u stilu Burzumovog "Filosofem" albuma čine ovaj album magičnim u malo drugačijem svetlu ali opet u sebi drži taj zimski sadržaj.
Svaki put kada se sam šetam zavejanim putevima u glavi mi ide ta melaholična melodija pesme "Lueur d'ombre" .
Kada pesma može čoveka toliko da zaustavi u hodu i natera ga da baci pogled daleko u beskajnu ravnicu prekrivenu snegom,spajajući ga sa mrtvim okruženjem izolacije.
10.Dark Throne-Transilvanian Hunger(1994)
Eh šta reći što već nije u vezi ovog vanvremenskog klasika.
Album koji definiše black metal zvuk i generalno zimsku atmosferu u tom žanru.
Monotoni bubanj,mrtvilo u atmosferi,jebeno hladna produkcija bez trunke topline.
Totalna ravnina u sviranju što i čini ovaj album savršenim.
Samo čekam da padne prvi sneg da mogu ovaj album odvrnuti na vinilu i pustim da me njegova atmosfera zaveje.
Autor drugog teksta-Nocturnal Goatlord
