Šakal - Jav, Prav, Nav Recenzija

                                     Album-Jav,Prav,Nav

                                                                  Država-Srbija

                                                            Izdavač-Samoizdanje

                                                                  Godina-2022

Novi bend, sastavljen od veterana srpskog metala, a pod imenom Šakal, predstavio nam je svoj debitantski album pod nazivom "Jav, Prav, Nav"

 Ovaj album je, kao što se i na prvi pogled primećuje, duboko inspirisan slovenskim nasleđem, i celo izdanje kroz tekstove i melodije odiše prastarim duhom naših predaka. Prva pesma "Himna mrtvih bogova" nam u muzičkom smislu već nagoveštava žestoke rifove i prelepe melodije koje će prožimati ceo opus. Pesma govori o danu (i noći) koji je svakom ko štuje veru svojih predaka dobro poznat, dan kada se hrišćanska horda otposlata od Danskog vladara nemilosrdno obrušila na drevno svetilište Svetovida, poslednjem hramu posvećenom nekom od starih bogova. Te noći slovenski ratnici ušli su u legendu, do poslednjeg daha borivši se za svoj rod i veru.

"Himna mrtvih bogova" odala je počast ovom sudbonosnom događaju.

Album se nakon uvodne numere nastavlja pesmama Koledo, Ja i Crnobog i Dok gorim, koja su ujedno i prva 3 singla koje je bend predstavio pre izlaska kompletnog albuma.

Paganski duh nastavlja da dominira pesmama, pokazujući nam da Šakal sa velikim umećem manipuliše aranžmanima, rifovima i melodijama, tako da u nijednom trenutku slušanje ne dosadi. Numera "Ja i Crnobog" ima jezivu atmosferu onog old skul blek/treša, prožeta fantastičnom lirikom, a mene lično i na trenutke podseća na rani Slayer,  a možda čak i Bathory, što se tiče rifova naravno.

"Dok Gorim" ima možda i jedan od najjačih momenata pred kraj pesme kada cela kompozicija kulminira tekstom " Svaki plamen za Irij me sprema, straha nemam, o slobodi snevam", od koga mi je iskreno zastao dah. Takodje i druga polovina pesme "Koledo" ima izuzetan trenutak kada se Stari Svarog obraća "crnoj kletoj noći".

Ovakvi katarzični momenti su za mene ključna stvar, nešto što ja doživljavam na ličnom nivou, i što mi se urezuje u svest. Verujem da nisam jedini koji tako misli.

Pred kraj albuma tu je numera "Stvaranje svetova" koja ima definitvno najviše onih paganskih blek metal rifova, koji slušaoca prosto nose kroz pesmu kao Stribogovi vetrovi, i ne izlaze iz glave ni kad se album završi.

"Jav, Prav i Nav" završava se pesmom Dunav, koja odaje poštovanje reci za koju su mnogi slovenski narodi bili i ostali vezani kroz svoju istoriju. Lirski subjekat se u tekstu obraća "starcu" koji pretpostavljam i jeste sama drevna reka.

Ovaj album je u samom startu ostavio neizbrisiv trag medju slušaocima, mene lično apsolutno oduševio, i ne ostavlja mi ništa drugo nego da se nadam da će Šakal uporno nastaviti sa radom i obradovati naša srca mnogim albumima.

Slava Bogovima!

Autor teksta-Volkh

Facebook

https://www.facebook.com/Official.Sakal

Bandcamp

https://sakal-official.bandcamp.com/album/jav-prav-nav?fbclid=IwAR3RCjllr-NPWR7xEye89TBQNannVPZzAXAB1K9J-pPM-3K2vTcYuIpmnss

Tишина – У​в​о​д​.​.​. Recenzija

                                        Album – У​в​о​д​.​.​. 

                                                                Godina – 2022 

                                            Izdavač – Hypnotic Dirge Records/Satanath Records/The End of Times Records

                                                          Država – Kanada/Srbija

Tišina (Tишина) je kanadski melodic death/doom metal projekat iz Montreala, koji je oformio Branislav Panić. Ovaj novonastali projekat sebe predstavlja sa debi albumom „Uvod...“ koji je objavljen 30. Maja 2022. godine na CD-u (ograničeno na 1000 primeraka) i digitalno, preko izdavačke kuće Hypnotic Dirge Records (Kanada), ko-izdato sa Satanath Records (Gruzija) i The End of Times Records (Irska). Na albumu se nalazi 5 pesama, sve miksovane i masterovane u Hellsound studiju. Neki će se možda upitati zbog čega se među recenzijama našao baš ovaj projekat koji potiče iz Kanade, a ne sa balkanskih prostora. Imali bi pravo ako bi rekli da ovaj projekat na neki način odstupa, ali izabrao sam da ipak uradim recenziju zato što iza njega stoji Branislav Panić koga mnogi znaju kao frontmenom srpskog melodic black/death metal benda Bane. Bilo je mnogo sjajnih izdanja u ovoj godini i kako se bliži kraj 2022. godini, ovaj album definitivno nije smeo biti izuzetak. Mislio sam da će biti teško naći još jedan odličan album melodic death/doom kalibra pored albuma Ghost Light od hrvatskog benda Old Night, međutim tu sam pogrešio i sada je mrtva trka koje izdanje više volim od ta dva. Tišina muzički vuče inspiraciju od mnogih sjajnih bendova ove sorte poput Paradise Lost, Saturnus, October Tide, Mourning Beloveth, Doom:VS itd. Pesme imaju dosta emotivne/melanholične rifove i melodije, duboke growlove sa veoma emotivnim tekstovima poetičnog stila koji izražavaju osećanja melanholije, patnje, tuge i prisećanja. Teško je opisati rečima koliko se prilikom slušanja možete izgubiti u ovakvim pesmama koliko ponesu osećanja, pogotovo što su tekstovi veoma lične i ekstremne prirode. Pored odlične kompozicije i kreativnih tekstova, još jedan highlight albuma je produkcija za čiji miks i master se možemo zahvaliti producentu Honza Kapak, koji je u više navrata dokazao da ume da odradi svoj posao i svakom bendu pomogne da pređu sve granice.  

Pitam li se da li uopšte ima šta se može zameriti ovom albumu? Vrlo je teško naći neku slabu tačku sa obzirom koliko me pogode emocije na svakom slušanju, ali jedina sitna zamerka koju bih imao je što album deluje kratko zbog dužine koja je približno 30 minuta, što vrlo brzo dovodi do okončanja ovog užitka. Još jedna stavka koju bih izdvojio je omot albuma, koji je sasvim čudno odrađen u nekom „voodoo“ stilu, i na neki način simbolizuje tišinu kao glavni centar ovog projekta. „Uvod...“ je za mene sjajno izdanje i pokazuje da Tišina kao projekat pokazuje više od samog potencijala. Nisam nimalo sumnjao, niti sam imao niska očekivanja, verovao sam da će album biti i više nego dobar sa obzirom da je kreativno delo Branislava Panića, koji je više puta dokazao da šta god uradi na kraju odlično ispadne. Iako su sve pesme na ovom izdanju sjajne, za kraj bih voleo da izdvojim meni lično omiljene numere, među njima su: Iz mrtvog ugla, Dve crne ruže i Zauvek. Predlažem svima koji nisu poslušali ovo izdanje da što pre pređu na stvar i ne gube vreme, jer znam da će se dopasti mnogim vernim ljubiteljima ovog žanra. 

Autor teksta-Profane Penetrator

Bandcamp

https://tisinaofficial.bandcamp.com/releases

ZLOSLUT Retrospektiva

 

Srpski blek metal bend Zloslut je objavio 24. Novembra 2022. godine na svim društvenim mrežama da zvanično prestaju sa radom nakon 12 godina postojanja. Kako bi odali čast i zahvalili im se na sjajnoj muzici u ovih proteklih 12 godina, odlučili smo da im posvetimu jednu kratku retrospektivu njihovog rada i time ispratimo bend. Zloslut je originalno oformljen kao jednočlani bend 2010. godine u Beogradu, od strane Stefana Šućurovića, koji je predstavljao sebe pod tri različita pseudonima (Hunter, Utvara i Agnarion) u svakoj eri benda. 

Muzika benda Zloslut je predstavljena sa demom „Abyss of Eternal Deception“, koji je objavljen na kaseti u 66 primeraka kao samoizdanje 6. Oktobra 2011. godine. 

Ubrzo nakon toga, objavili su EP pod nazivom „Pustoš i prevare izgubljenih du​ša“ 10. Januara 2012. godine preko izdavačke kuće Silent Scream Records (2010 – 2013), kojom su rukovodili Agnarion i Šejtan. Tokom 2012. godine, pored Agnariona bi se pronašli razni live/session članovi koji su upotpunili postavu Zlosluta za njihove nastupe i pogurali ovaj bend na domaćoj sceni. 

Svako kome se dopao njihov dosadašnji rad, verujem da su strpljivo čekali dok bend nije objavio njihov prvi full-length album „Zloslutni horizont - Donosilac prokletstva, o​č​aja i smrti“. Album je objavljen 1. Oktobra 2013. godine pod Agnarionovom drugom izdavačkom kućom Dark Chants Productions (2013 – 2016). 

Sa debi albumom se dalje nastavila priča u razvijanju njihovog mizantropičnog i nihilističkog zvuka, koji nije bio daleko do muzičkog sazrevanja po čemu će ih mnogi kasnije smatrati kultom na domaćoj sceni. 

Posle 2 godine, dobijamo tzv. „magnum opus“ benda Zloslut, njihov drugi full-length album „U transu sa nepoznatim siluetama“. Album je objavljen 15. Novembra 2015. godine, izdat preko dve izdavačke kuće, Dark Chants Productions i Winterblast Halls. Verujem da će se mnogi složiti sa mnom da je ovaj album ključni faktor koji je definisao zvuk Zlosluta i dosta doprineo da se muzički poguraju kroz godine njihovog postojanja, pri čemu verovatno i dan danas mnogima ovo ostaje njihov omiljeni album benda. 

Od 2016. godine, bend napokon dobija svoju punu postavu, koju čine Inomatanas na bass gitari, Yersinestis na drugoj gitari i Nav na bubnjevima. Posle 2 godine otkako je ova postava aktivna, bend napokon počinje sa snimanjem njihovog trećeg full-length albuma “Sahar“. Album je snimljen u tri različita studija, Svesnost, Hybreed, i MARK studio. Proces snimanja je bio završen u Avgustu/Septembru 2018. godine, a mix/master u Oktobru iste godine. Uprkos tome što je Nav naveden u postavi albuma kao bubnjar benda, bubnjeve na albumu je odsvirao Blastum. 

5. Februara 2019. godine, Zloslut je objavio njihov treći i poslednji full-length album Sahar pod izdavačkom kućom Morbid Chapel Records. Album je posvećen Ani Sambol, pokojnoj umetnici zadužena za omot albuma, koja je nažalost preminula od tumora 7. Jula 2018. godine. Posle dužeg vremena kako su za većinu izdanja radili pesme na srpskom jeziku, za album Sahar su prešli da rade pesme na engleskom jeziku, i dosadašnja tematika ništavila je upotpunjena sa temom o spiritualnosti, filozofiji i okultizmu. Po mom mišljenju ova tranzicija nikako ne škodi reputaciji Zlosluta i smatram da je nova tematika lep dodatak na njihov temelj mizantropije i ništavila. Što se tiče albuma Sahar, iako nije spektakularan ili premoćan kao njegov prethodnik, smatram da je jedan solidan i iskren rad koji sasvim dobro okončava poglavlje benda. 

Zaista je velika šteta što je Zloslut prestao sa radom posle skoro 4 godine otkako su objavili Sahar i još veća šteta je što nisam imao priliku da ih vidim uživo, ali iza sebe su ostavili mnogo toga i mnogi njihovi ljubitelji će ih beskrajno pamtiti zbog velikog doprinosa domaćoj blek metal sceni. Neki će možda reći da je veoma kratko trajala cela priča sa bendom Zloslut, ali sa time se ne bih složio, jer sa obzirom koliko je čitava domaća metal scena jedna velika samodestruktivna komora gde bendovi dolaze i odlaze, čudo je da ijedan bend na ovoj sceni opstane makar 10 godina. Voleo bih za kraj da se zahvalim bendu Zloslut na sjajnoj muzici, sa kojom su u proteklih 12 godina njihovog postojanja osvojili srca mnogih blek metal fanova širom sveta i održali plamen koji je goreo dugo pre nego što se iznenada ugasio. Veliko vam hvala i živeli!

Autor teksta-Profane Penetrator

Facebook

https://www.facebook.com/zloslut

Bandcamp

https://zloslut.bandcamp.com/music

Ljuska – Thanatanamnesis Recenzija

                                  Album: Thanatanamnesis

                                                              Godina: 2022 

                                                       Izdavač: Vargheist Records

                                                              Država: Srbija 

U ovoj godini među domaćim black metal izdanjima, došao je red na novi album srpskog projekta Ljuska, pod imenom Thanatanamnesis. Album je objavljen 30. Aprila 2022. godine pod američkom izdavačkom kućom Vargheist Records, na CD-u i digitalno. Na albumu se nalazi ukupno 7 pesama koje su snimljene, miksovane i masterovane u Vox Umbra i Ambis studiu. Nakon strpljivog čekanja Ljuskinog novog izdanja otkako je objavljen poslednji singl Dreadful Grace u 2020. godini, sad dolazi pitanje, da li je ovo izdanje vredelo čekati? Za početak bih rekao da se čuje i vidi da je uloženo dosta truda što se tiče produkcije, zvuk sasvim dobro paše za ovakve kompozicije i smatram da je dobro osmišljen koncept koji te iste pesme diktiraju, pogotovo što je naziv albuma sačinjen od dve reči, thanatos (smrt) i anamnesis (sećanje). 

Što se samih pesama tiče, nakon par slušanja, iskreno ne bih znao kako da sročim utiske. Rekao bih da je slična situacija kao i sa black metal projektom Chaoist, da je prosto vrlo teško naći neku jaku vezu između slušaoca i muzike. Naravno, za svakoga je drugačije šta želi čuti, to mogu biti samo rifovi, tekstovi ili produkcija, ili se desi da se nađe neko poput mene da je tu da traži nešto više od par rifova koji će mu se dopasti. Ima dosta agresivnih rifova, razlaganja na gitari, melanholičnih melodija i solaža, sirov vokal koji odjekuje iz mračnih dubina i dinamičan bubanj koji često prelazi iz sporog ritma u blast beat. Rifovi, razlaganja i melodije u par pesama ostavljaju utisak nekog uticaja Watain – Lawless Darkness albuma, pogotovo što me u par trenutaka podsećalo na momente iz pesme Malfeitor. 

Rekao bih da kompozicije ovih pesama poseduju vrlo interesantne momente ali malo toga za šta se mogu uhvatiti da kažem da mi je ostavilo neki jak utisak. Način na koji su pesme komponovane lično predstavlja slabu tačku albuma, ali izuzev toga bih rekao da najviše dominiraju produkcija, tematika i omot od Katabasis Design, koji je sa ovim “oil on canvas“ stilom lepo predstavio koncept izražen kroz tekstove pesama. Na kraju krajeva, album je daleko od lošeg, čuje se da je ambiciozan rad u pitanju i smatram da se niko ne bi trebao ustručavati da ga posluša, verujem da ima dosta toga što vam se može dopasti i što će drugima više leći nego meni. Moje lično mišljenje je da album nije uspeo da me pogodi do te mere da se želim ponovo vratiti da ga poslušam od početka do kraja, ali par pesama jeste ipak uspelo da mi zadovolji sluh i među njima bih izdvojio: The Abysmal Ingression, Seeds on Stones, Exertion of The Strife i Thanatanamnesis. Za sve ljude koji su pratili Ljusku otkako je nastao projekat pa sve do sada, verovatno su već čuli album Thanatanamnesis, ali za one koji tek trebaju da poslušaju ovaj album ili još nisu čuli Ljusku, ne sumnjam da ćete vi naći nešto što će se vama više dopasti. 

Autor teksta-Profane Penetrator

Facebook

https://www.facebook.com/ljuskablackmetal/

Bandcamp

https://ljuska.bandcamp.com/

Enchanted Sword – Chapter 1: Hero reborn (EP) Recenzija

                                             EP – Chapter 1: Hero reborn

                                                                        Država – Srbija

                                                           Izdavač – Samoizdanje (CD/digitalno)

                                                                          Godina – 2022 

Enchanted Sword je srpski epic black/power metal projekat koji su oformili Ivan Radnić (Eternity, Morana) i Mladen Stanković (Strahor, Monah). Svoj autorski rad predstavljaju sa debi EP-em “Chapter 1: Hero reborn”, sačinjen od ukupno 5 pesama i objavljen 1. Novembra 2022. godine na CD-u i digitalno, kao samoizdanje. Iako su većim delom Ivan i Mladen zaduženi za komponovanje pesama i pisanje tekstova, na EP-u ima gostojućih muzičara poput Dragice Maletić (Aurium, Realm of Glass, ex-Demist), Danny Kross (Korsan, Silent Obsession) i Thamnos, pri čemu je svako doprineo vokalno ili čak tekstualno. Pretpostavljam da mnogi koji vide da je reč o jednom projektu koji kombinuje black metal i power metal, su kao i ja pomislili da se radi o još jednom bendu poput Numenor koji se uglavnom bavi tematikom Tolkina. Iako na prvi pogled možda deluje tako, uveravam vas da nije. Koncept epske fantastike koji je predstavljen na ovom izdanju je potpuno unikatan i ukoliko pročitate njegov sam opis, shvatićete da nije još jedan bend koji je opsednut JRR Tolkinom ili George R.R. Martinom, sa veoma generičnim tekstovima bazirani na ovu tematiku. Šta možemo reći za celokupnu stvar sa muzičkog aspekta? Da li vredi izdvojiti pola sata preslušavanja? Kad sam video ko čini postavu ovog projekta, istog trenutka sam postao uzbuđen da čujem nešto što su stvorili dva muzičara, sa čijim radom sam vrlo dobro upoznat. Onog trenutka kad je EP počeo sa uvodnom pesmom Path of Solitude, njen lagan akustičan intro, praćen sa epskim orkestracijama i klavirom, mi je instant privukao pažnju i bio sam potpuno udubljen dok sam slušao celu stvar. Pored moćnih orkestracija i klavijaturskih deonica, pesme su bogate brzim i melodičnim rifovima sa progresivnim aranžmanima, neoklasičnim solažama i kombinacijom glavnih harsh vokala i clean back vokala (izuzev poslednje pesme sa glavnim clean vokalima). Sviđa mi se kako je EP ispravno upeglan u produkciji i što su orkestracije i solaže dobro uklopljene sa rifovima. 

Još jedan highlight pored koncepta i pesama je fantastičan omot Ivana Radnića, koji je lepo predstavio celokupnu sliku i doživljaj ovog izdanja. Imam svega par kritika koju bih dao, prva bi bila da je jako čudan zvuk samih solaža, jer daje utisak da je u pitanju MIDI gitara pisana u programu. Još jedna kritika koju imam je poslednja pesma na EP-u, Ruins of Arcadia, koja sama po sebi nije loša, ali stilski dosta odstupa od ostalih pesama i nije baš najbolje legla zajedno sa njima, jer više vuče na neki moderniji power metal poput Edguy ili slično. U svakom slučaju, ovo su minimalne kritike koje nipošto ne kvare doživljaj. Ovaj EP je očigledno jedan ambiciozan rad u koji je uloženo dosta truda i čuje se da je urađeno iz srca, a ne estetski sa ciljem stvaranja nečega što gađa na širu publiku. Sa udruženim snagama Ivana i Mladena i njihovih gostojućih muzičara, stvorili su nešto što se od današnjih bendova i muzičara nije moglo očekivati da se pojavi, i vrlo mi je drago što smo dobili takav materijal na sceni. Iako možda niste veliki ljubitelj epske fantastike ili power metala, predlažem vam ovaj EP iz čistog razloga jer ima od svega po malo za svakog i možda vas može uveriti da nije ovo toliko šarenoliko i blesavo kao što vam se čini. Pesme kao što su Path of Solitude, Warrior’s path i Of Dragons and Magick su ostavile najjači utisak, i uveravaju nas da ovo nije kraj za Enchanted Sword i da će biti još poglavlja u ovoj fantastičnoj junačkoj epohi. 

Autor teksta-Profane Penetrator

Bandcamp

https://enchantedsword.bandcamp.com/album/chapter-1-hero-reborn

Facebook

https://www.facebook.com/profile.php?id=100086938496792

Chaoist – Annul (EP) Recenzija

                                               EP – Annul 

                                                                    Država – Srbija 

                                                       Izdavač – WormHoleDeath 

                                                                      Godina – 2022 

Chaoist je poznato lice ali novo ime na srpskoj blek metal sceni. Originalno Joys of Life, jednočlani depresivni blek metal projekat iz Temerina koji predvodi D. ili Dopamine&Serotonine, je promenio naziv u Chaoist početkom 2022. godine, kada je istovremeno najavio svoje prvo EP izdanje „Annul“ pod novim imenom. Annul EP je zvanično objavljen 28. Oktobra 2022. godine pod italijanskom izdavačkom kućom WormHoleDeath, koji će uskoro dobiti svoje fizičko CD izdanje. Na ovom EP-u se nalaze 4 pesme, sve snimljene u Nekkrovomitor studiu 2019. godine, za čiji je mix/master zadužen Szabolcs „Within Cells“ Kéringer. Sa novim izdanjem, pored novog naziva projekta, D. je promenio pravac zvuka, i prešao je iz tematike droge, nasilja, alkohola u gnosticizam, filozofiju haosa i kult smrti. Za neke slušaoce je možda ovo veliko iznenađenje ukoliko su se udubili u depresivnu i suicidalnu prirodu projekta Joys of Life, ali verujem da nije otišlo predaleko u novom smeru sa velikim odstupanjem. 

Annul EP počinje sa instrumentalnim introm Trance - Rapture – Invocation, koji me je prijatno iznenadio sa time što nije klasičan ambijentalni intro, već je dosta u stilu “medieval fantasy“ muzike. Posle ovog intra sledi pesma Maeditation I, koju bih opisao kao hibrid zvuka bendova Watain i Mgla, mešajući haotičnu prirodu sa mizantropijom i nihilizmom. Druga pesma Maeditation II ima više varijacija sa idejama, sa dodatkom d-beata koji je ovu pesmu istakao kao najagresivniju u odnosu na ostale dve. Poslednja pesma Maeditation III je najduža pesma na albumu sa mid-tempo ritmom i melanholičnim melodijama, i ova pesma okončava ovo izdanje. 

Posle par slušanja sam dao sebi vremena da sročim utiske i ukoliko bih morao da izdvojim highlighte ovog izdanja, među njima bih definitivno dao poene za odličan uvod u EP, sjajnu produkciju i prelep omot koji je uradio Omadan IX (Kolac, Qoph IX), pogotovo zato što me podseća na Watain Lawless Darkness album. Što se same muzike tiče, sudeći po svemu što sam čuo, ovo je tek početak za novo poglavlje. Pesme su dobro komponovane i zaista imaju dobro osmišljen koncept, ali za mene lično nisu dovoljno moćne da ostave neki jak utisak zbog čega bi se vraćao na ovaj EP. Shvatam da je ovo ipak novo začeće koje se nastavilo iz već uspostavljene priče sa starim projektom, ali mislim da ipak treba vremena da se cela ideja razvije u nešto upečatljivije. Chaoist pokazuje da je tek na putu da ostvari svoj pun potencijal, i Annul je daleko od čistog pokušaja stvaranja estetskog i nalakiranog izdanja. Što se mene lično tiče, moj utisak je da je ovo daleko od razočarenja, vidi se da je dosta trudo uloženo i ipak je uspeo u neku ruku da mi se svidi i pruži neki vid zadovoljstva. Savetovao bih ljubiteljima Joys of Life da se postave sa drugačijim stavom pre nego što sednu da preslušaju ovaj EP, ne znam koliko ćete dobiti ono što tražite, ali ipak verujem da će vam se dopasti. 

Autor teksta-Profane Penetrator

Bandcamp

https://chaoist11.bandcamp.com/releases

Facebook

https://www.facebook.com/profile.php?id=100063527022503&fref=pb&hc_location=profile_browser