Nocturnal Goats Division: Retribution-Fake Servant recenzija

Izdanje –Fake Servant

Država – Srbija

Godina – 2006

Izdavač-Rock Express Records

Reći da je domaća metal scena povodljiva po pitanju praćenja trendova bi bila blaga konstatacija. Domaći muzičari a i publika velikim delom često pate od tog kancera koji je koban za svaku scenu, a kamoli jednu krtu kao što je scena (ili skupina scena) na prostoru bivše Jugoslavije.

Takve stvari vrlo često dovode do ignorisanja bendova i uradaka koji (na svu sreću) odskaču od date i trendom uspostavljene norme. Takvi bendovi i individue koje ih čine definitivno zaslužuju bit nazvani "Don Kihotima" ekstremnog zvuka, i samim tim zaslužuju najviše poštovanje jer samo pravi manijaci i entuzijasti teže beskopromisnom I iskrenom iskazivanju ideja koje često rezultira čistim kvalitetom, kvalitetom koji tek nekolicina ume ceniti.

Ta nekolicina koja je uvek sazdana od pravih fanatika je i ključ održanja jedne scene, što je većini na ovim a i van tih istih prostora i dalje nejasna stvar.

Metal, a osobito ekstremni metal nikad nije bio muzika za svakoga, bez obzira na pacifizirane narative koji se serviraju barem poslednjih deset godina.

Taj neopravdani zaborav i ignorisanje su dotakli i bend čiju retrospektivu pišem danas, Retribution iz Smedereva.

Bend koji je za razliku od većine stvari (smeća) koje se danas od strane nekih domaćih bendova gura i prodaje kao death metal, zapravo svirao čistokrvni DEATH METAL.

Retribution je oformljen 2001 godine u Smederevu od strane gitariste i glavnog kompozitora Ivana "I.K. Kole" Kostića.

Kroz bend je u početku prošla nekolicina članova dok se postava nije učvrstila u sastavu:

Dušan Šupica - vokal

I.K. Kole - gitara (Tibia)

Ivan Vasić - bas gitara

Damir "Procyon" Adžić - bubnjevi (Psychparadox, Alogia, Amon Din, etc.)

Bend je do sada objavio jedan demo 2005 godine koji je u biti sačinjen od pre produkcijskih verzija pesama sa trenutno jedinog albuma koji je bend izbacio. Fake Servant, objavljen 2006 godine je maltene jedinstvena pojava na domaćoj sceni, po pitanju stila i pristupa pre svega.

Ono što se prvim slušanjem da primetiti u zvuku Retribution-a su jaki uticaju prva dva albuma Sinister-a i ranog Suffocation-a.

Rifovi I.K. Kole-a su brzi, direktni i mračni, sa dovoljno trešerskog češljanja da udaraju direkt u glavu. Manijakalne solaže i aranžmani su bez previše filozofiranja i praznog tehnikalisanja, a sve skupa čini celinu koja stvara atmosferu ranih 90-ih. Ton bas gitare Ivana Vasića je najbolje opisati kao "crunchy", ton koji u najpozitivnijem smislu automatski asocira na albume kao što su Diabolical Summoning i Effigy Of The Forgotten.

Zvuk bubnja i sam pristup i stil gospon Procyona se najlakše može opisati kao "pušten s lanca". Osećaj koji barem autor ovih redova dobija je taj, da je Proycon čovek čiji su stil uvek gušili drugi bendovi u kojima je svirao, izuzev možda Psychparadox-a i da je sa Fake Servant iskoristio priliku da pokaže šta može. Kec? Tu je. Dupla, kontra ritmovi i breakdownovi? Tu su. Manijakalni I šizofreni blast beatovi? TU SU. Majstorski odsviran i uklopljen bubanj bez nepotrebnih fillova i dokazivanja.

Vokal Dušana Šupice je ono čemu bi većina domaćih growlera trebala težiti. Ponovo, brutalan, mračan i direktan old school growl bez previše efekata i bez overdub-a za razliku od nekih današnjih umišljenih vokalista koji bez tone efekata zvuče promuklo, mada nisu ništa bolji ni posle tog "svetskog metal" produkcijskog tretmana.

Još jedna atipična stvar vezana za ovaj album je činjenica da produkcija zvuči izuzetno dobro i ako je sam mix i master rađen u Paradox studiju od strane Srđana Branković (Alogia, Psychoparadox) čiji su produkcijski uradici barem do sredine 2010-ih zvučali gore i sterilnije od nečijih kućnih snimaka. Razlog zbog kog se Fake Servat može pohvaliti dobrom old school produkcijom je najverovatnije taj što je album sniman na više mesta uključujući kultni studio Češnjak, a i time što je sam bend imao veliku kontrolu i jaku viziju po pitanju zvuka koji želi postići.

Tekstovi sami po sebi savršeno preslikavaju zvuk, tematika se kreće od okultizma, mračne strane spiritualizma do smrti.

Sama atmosfera albuma je klaustrofobična i stvara osećaj prisustvovanju mračnim ritualima duboko u davno zaboravljenim katakombama.

Album kao celina predstavlja mračnu vožnju punu brutalnih i zlih rifova i predstavlja primer jednog od malo zapravo dobrih i kvalitetnih death metal albuma snimljenih na ovim prostorima.

Krivica što je album prošao maltene nezapaženo je prvenstveno na domaćoj publici a i na maleroznoj Rock Express Records izdavačkoj kući, što je sve skupa problem ovdašnjeg mentaliteta.

Bend 2008 godne odlazi na pauzu od deset godina da bi 2018 I.K. Kole počeo rad na pronalaženju novih članova. Do sada je jedino poznato da je redovima Retribution-a na poziciji vokala i basiste pristupio svima poznati i izuzetno talentovani multinstrumentalista Timur "Tamerlan" Iskandarov (Tamerlan, The Father of Serpants, The Hell, etc.). Možemo predpostaviti da je sve trenutno stopirano zvog situacije sa covidom, mada veći problem kao i svima koji sviraju ekstremni zvuk na ovim prostorima predstavlja nedostatak adekvatnog bubnjara.

Šta nas i da li nas u budućnosti nešto očekuje iz Retribution kampa ostaje na kovanici o tako tipičnoj za ove prostore, "kad bude - biće". Fake Servant svakako zasluženo stoji kao pravi i bezmalo jednistven primer kako se i na ovim nesretnim prostorima može snimiti veoma kvalitetan death metal album, a isto tako i da dobar deo scene na žalost čine maloumnici koji vrlo često ne umeju ceniti dobre stvari i ako su im usta puna govora o "podržavanju scene".

Sa ovim zaključkom bih završio ovu recenziju/retrospektivu, ko se prepoznaje u kritikama nek si stavi prst na čelo.

I.K. Kole, sretno sa novom postavom majstore, nadamo se barem starim pesmama u živoj izvedbi. Hail Retribution!

Toliko od mene. Tschüss.