Album – Antithesis Of All Flesh
Država – Srbija
Godina – 2009
Izdavač – Forces of Satan Records
Ovaj album za mene nije samo primer kako se blek metal radi ispravno sa iskrenim emocijama i bez ikakvog foliranja, već jedna sjajna antologija pesama koja je zaslužila i više nego da se pamti i hvali od strane slušalaca. Jedan od najboljih domaćih blek metal izdanja koji zaslužuje da bude re-izdat na vinil ploči i kao takav bude uramljen da bi se ljudi divili remek delu. Počevši od slušanja ovog albuma, od samog početka dolazimo do trenutka kada se iz mračnih dubina otvara beskonačni vrtlog crnog plamena koji će povući sa sobom svakog ko spomene reč Triumfall i shvatiće šta je pravo značenje “antiteze sveg tela“. 
Ovo je jedan od tih albuma koji me posle svakog slušanja ostavi bez reči, toliko je dobro slušati celu stvar od početka do kraja da prosto ne mogu ni da izdvojim omiljenu pesmu kad je ovo beskrajno savršenstvo.
Možda preterujem malo, ali ipak je reč o albumu koji me je pored ovako melodičnih i agresivnih riffova osvojio sa klavijaturama koje rezonuju epske haotične simfonije, sa vokalom Atterignera koji se savršeno uklopio u jednačinu sa vokalnim stilom koji je sličan vokalisti Pest koji je pevao u Gorgoroth-u. Što se tematike tiče, u suštini je ono najosnovnije što možete očekivati poput tame, smrti i satanizma, ali opet urađeno na dobar način.
Velika je šteta što je srpska blek metal scena izgubila ovaj majstorski bend, jer je zaista bio takoreći „bog i batina“ zahvaljujući albumu „Antithesis of All Flesh“. Neki verovatno već znaju da je pred kraj Triumfalla, Atterigner bio unajmljen da peva na poslednjem Gorgoroth albumu „Instinctus Bestialis“ iz 2015. godine. Nažalost, na tom albumu Atterigner nije koristio svoje tradicionalne Pest tip vokala koji bi se uklopili savršeno za Gorgoroth, više je urađen u black/death stilu koji je više idealan za Belphegor ili Behemoth, no hajd to ipak nije tema ove recenzije. Čitao sam da su neki ljudi nazvali ovaj bend i njihov album kao „kvazi Dissection“ ili “loša kopija Dissection-a”, što mi uopšte nikako neće biti jasno kojom logikom su ljudi navalili kao smrt na babu da pišu takvu neviđenu glupost.
U njihovim pesmama čujem i više od Dissection-a, dodao bih da ima od svega pomalo poput Immortal, Emperor, stari Dimmu Borgir, Old Man’s Child i možda po koji Marduk i Dark Funeral, ali ne mogu sad pred vama uraditi potpunu disekciju (NO PUN INTENDED!) Triumfalla po pitanju muzičkih uzora i ideja.U svakom slučaju, za mene ovo nije „kvazi Dissection“ ili šta već, ne znam na kojim su pečurkama bili ovi „pametnjakovići“ kad su pisali utiske o albumu, ali naravno ne treba na budale i elitiste gubiti vreme, jer ipak od inata nema goreg zanata.
Ne znam šta je tačno prouzrokovalo da se ovaj bend raspadne, ali voleo bih kad bi se jednog dana bend opet oformio da naprave reunion svirku ili čak turneju, jer bi vrlo rado voleo da ih vidim i čujem uživo(iako ih je moj kolega sa bloga gledao 2008 godine). Ako ikad dođe taj dan, tu priliku neću propustiti i svim silama ovog sveta ima da prisustvujem tom događaju.
Autor teksta-Profane Penetrator
No comments:
Post a Comment