Album: Wolfborn: In The Land Of The Fallen
Država: Srbija
Godina: 2021.
Izdanje: Samoizdanje
Strahor (Страхор) je srpski jednočlani blek metal bend iz grada Lebane, oformljen 2017. godine, čiju postavu čini Volkh, zadužen za sve instrumente.
Objavio je svoj treći album “Wolfborn: In The Land Of The Fallen“ sa ukupno 7 pesama, prvo kao samoizdanje 25. Septembra 2021. godine, i zatim je 2. Decembra izdat na kaseti pod poljskom izdavačkom kućom Zły Demiurg, ograničeno na 66 primeraka.
Već neko vreme pratim Strahor otkako je objavio svoj prethodni album „Koledo“ 2019. godine, i bio sam veoma oduševljen zvukom i pravcem benda. U njegovim pesmama se čuje da je Volkh ljubitelj oldskul blek metala, kao i drugih metal podžanrova, ali pre svega ne podseća na nešto šta sam pre slušao, već teži ka svom zvuku i ka stvaranju originalnosti kroz autorski rad. Sad kad je kucnuo čas Ragnaroka, pred nama dolazi sumrak bogova, monstrouzna midgardska serpentina Jormungand se diže iz svojih dubina da se bori protiv Tora, bogom groma i nosiocem Mjolnira, i u času ovog događaja će se pročuti „Wolfborn: In The Land Of The Fallen“, koji će biti još jedan sledbenik svojih predaka da zabeleži ovaj važan događaj.
Dolaskom ovog albuma, pokazan je malo drugačiji pristup u odnosu na njegove prethodnike. Kao po običaju, idalje se drži tradicionalne tematike mitologije i paganizma, ali ono po čemu se izdvaja od ostalih je što nije samo reč o melodičnijem blek metalu i pojedinim folk metal uticajima. Album je znatno modernijeg zvuka, sa blago sirovom produkcijom, a u riffovima se čuje uticaj bendova poput Children of Bodom, Rotting Christ, Behemoth, sa ubačenim simfoničnim elementima na naslovnoj pesmi „Wolfborn“ koji pomalo podsećaju na noviji Dimmu Borgir.
Celi album odstupa od ostatka diskografije benda Strahor, ali bez obzira na promenu, idalje se lepo uklapa sa svojim prethodnicima. Album možda nije idealan ili savršen za one kojima se više dopadaju raniji radovi koji su bili više atmosferični, ali za mene lično, i ovaj epski zvuk mi je legao. Jedina mala zamerka koju imam za album je što je produkcija malo suva, ali ne utiče mnogo na slušanje i generalan utisak koji sam stekao. Ako bih morao da izdvojim omiljene pesme sa albuma, izdvojio bih Undying Lust, My Last Breath, Wolfborn i Forgotten Glory, ali bih definitivno od svih morao da izdvojim naslovnu pesmu “Wolfborn“, jer je meni ostavila najjači utisak zbog svoje upamtljive melodije, refrena i simfoničnog zvuka koji je izdominirao u pesmi. Ako niste poslušali ovaj album, a poznato vam je ime Strahor i muzika kojom se bavi, predlažem vam da mu date šansu i preslušate, nadam se da će vam se dopasti. Ukoliko vam se ipak ne svidi, jednostavno prihvatite da je ovo uobičajeno za svaki bend da se vremenom menja i da je bolje ići napred nego stagnirati u mestu. Vrlo je jasno da Volkh ima dobru zamisao za svako predstojeće izdanje njegovog benda, ne ponavlja istu formulu, već kroz svoj rad sazreva i trudi se da sledećim korakom napreduje dalje.
Spread the Curse!
The storm began
Lightning strikes the blackened sky
In the flash of light I realise
The furious winds brought down
All cries from my past self
Left me without strenght
Shallow and blacker than death
As September night’s carried me away
Through endless hours
Into enchanted lands...
I felt every wave of coldness
That winds brought to me
Felt every leaf, thath deadly fell
On this withered land
As September night’s
Carried me away
Autor teksta-Profane Penetrator
Facebook
Bandcamp
No comments:
Post a Comment