10. Tormentor - Anno Domini (1989)
“... This is a story about Elizabeth Bathory
Her blood is ourselves
Clean Hungarian blood...”
Mnogi već znaju za čuvenog pevača zvani Attila Csihor i njegovog kultnog statusa u Mayhemu, ali malo njih zna ili je uopšte briga da poslušaju njegov bend Tormentor. Anno Domini (1989) je album koji se tehnički smatra kao demo, jer je u to vreme idalje bila komunistička Mađarska i nije se moglo izdati na LP-u zbog ekstremnog zvuka, zbog čega je dovelo do toga da bude samizdat na kaseti i tek posle par godina je uspeo da izađe i na LP-u i na CD-u. Bez obzira što je Anno Domini takoreći kvalitetniji demo snimak, ovo smatram kultnim izdanjem. Obožavam kako počinje sa intro melodijom na gitari, što je obrada čuvene uvodne špice iz horor filma Phantasm (1979), koju ste verovatno čuli i na kraju pesme Left Hand Path od Entombed. Najveći favorit sa ovog albuma će mi uvek biti pesma Elisabeth Bathory, koju su Dissection maestralno obradili za Where Dead Angels Lie EP 7 godina kasnije. Možemo se zahvaliti ovom izdanju zbog čega je Tormentor zapazilo dosta underground pratilaca krajem 80-ih/početkom 90-ih, što je dovelo do toga da Euronymous kontaktira Attilu da peva na Mayhem full-length albumu De Mysteriis Dom Sathanas. Velika šteta je što u Februaru 2022. godine, Tormentor nije mogao da održi planiranu evropsku turneju sa češkim black metal bendom Cult of Fire zbog restrikcija oko pandemije, pri čemu je jedan od planiranih koncerata trebao biti u Domu Omladine u Beogradu. U svakom slučaju, nadam se da ću imati priliku da vidim oba benda jednog dana.
9. Törr – Witchhammer (1987)
Kad smo već spomenuli češki black metal, sledeći na redu je bend Törr i njihov demo Witchhammer (1987). Witchhammer demo je donekle sličan Hellhammer - Satanic Rites demu, oba imaju jako sirovu black/thrash/speed atmosferu, gde su neke pesme lagane a neke brze, samo je Witchhammer na češkom jeziku, kompleksniji i bez tako primitivnog sviranja. Skroz tight black-thrashing energija od starta do kraja koja odbija da u bilo kom momentu popusti, zbog čega je Witchhammer definitivno i više nego dobra preporuka za ljude koji žele da čuju šta je češki black metal. U tom periodu su se pored njih pojavili drugi kultni bendovi, Root, Master’s Hammer i Fata Morgana (Daniel „Šakal“ Švarc iz Fata Morgane se posle pridružio Törru), koji su isto bili krucijalni u razvoju češke black metal scene i češke metal scene generalno.
8. Kreator - Endless Pain (1985)
Evo dela gde će svi elitisti krenuti da cmizdre i pizde kako ovo nije black metal nego čist thrash metal, jer sam na listi stavio kultni debi album Endless Pain (1985) od Kreatora. Do sutra možete da mi vrištite i pretite sa caps lock komentarima, moje mišljenje promeniti nećete. Mille Petrozza je sam rekao da kada je bend nastao 1982, da su se dosta ugledali na Venom, zbog čega su kasnije bili inspirisani da sviraju brže i opasnije nego ikad, pogotovo kada je došlo vreme za dva demo snimka iz 1984 koje su snimili i objavili dok su još bili pod imenom Tormentor (znam, ironično), pre nego što su promenili ime u Kreator i time preokrenuli celu priču. Ne mogu da nabrojim koliko puta sam u srednjoj školi sa svojih 15/16 godina slušao Endless Pain i Pleasure to Kill (1986), još onda kad sam prvi put čuo Endless Paim sam rekao sebi da ovo nije običan thrash metal. Mille Petrozza je tada imao opasan harsh vokal koji je zvučao poprilično black metal, dok je Ventorov vokal bio malo više gutural i dosta se čulo da je Cronos iz Venoma bio veliki uticaj. Pesme Endless Pain, Total Death, Storm of the Beast, Tormentor, Flag of Hate, Cry War i Bonebreaker su mi idalje premoćne kao na prvom slušanju, i ovaj debi je ostao sirovina i željez. Ukoliko niste znali, mada verujem da većina vas zna ili bi trebali da znate, Storm of the Beast uvodni riff je maltene isti (mada malo drugačiji) uvodni riff za Aura Noir pesmu Black Thrash Attack, tako da nemojte ni slučajno da potcenjujete ovaj debi album, niti činjenicu da je Kreator bio ključan u razvijanju prvog vala black metala i veliki uticaj za black/thrash metal pravac.
7. Sodom - Obsessed by Cruelty (1986)
Ako je tu Kreator, tu je i Sodom. Sodom je u početku sa In The Sign of Evil (1985) i Obsessed By Cruelty (1986) bio dosta black/thrash/speed metal, dok je od Persecution Mania (1987) počeo da sve više prelazi u standardni thrash metal. Postoje dve verzije albuma Obsessed by Cruelty, Evropska i Američka verzija, obe u drugačijem štimu, sa drugačijom produkcijom zvuka i sa izmenjenom postavom gde je Ahäthoor (aka Assator) svirao gitaru umesto Destructora. Izdavačka kuća nije bila zadovoljna sa originalnom verzijom, jer su smatrali da je zvuk bio previše skrnav da se objavi na LP-u, zbog čega su bili primorani da ponovo snime ceo album. Što je najveći štos u celoj priči, original verzija je greškom bila poslata i izdata preko Metal Blade Records, dok se kasnije nije pojavilo LP izdanje sa drugom verzijom koja je bila predviđena za štampu. Što se mene tiče, za koju god verziju da se opredelite od te dve, nećete omašiti. Ovo je kultan debi album koji je pogurao Sodom dalje sa onim što su ustanovili na prethodno izdatom EP-u In The Sign of Evil, sa Tom Angelripperovim harsh black metal pevanjem i Chris Witchhunterovim pulsirajućim sviranjem bubnja koji su na granici da dovedu slušaoca do kolapsa koliko čovek izuva. Sami znate koliko je ovaj album imao veliki uticaj na Euronymous-a, zbog čega je nazvao njegovu radnju/izdavačku kuću po pesmi Deathlike Silence. Iako ovo možda nije moj omiljeni album od Sodoma, idalje ga svrstavam među najdražima.
6. Sarcofago – I.N.R.I. (1987)
Tremolo picking, blast beatovi, kožne jakne, bodlje, bullet beltovi, obrnuti križevi, facepaint! “Jel to Norveški black metal?” NE, TO JE SARCOFAGO! Šta god elitisti mislili da su Norvežani izmislili, brazilski bendovi su odradili to davno pre njih. Pričamo o bendovima kao što su Sarcofago, Sepultura, Holocausto, Sextrash, Vulcano, Chakal, Mutilator itd, koji su poprilično brzo, žestoko i napeto svirali, i dosta uticali na razvoj black, death, thrash pa čak i war metal žanra. Svaki od ovih bendova je kult brazilske metal scene, i Sarcofago je kralj kraljeva. Njihov bivši bubnjar DD Crazy i njegovo sviranje je smatrano pretečom blast beata, koga je basista Gerald Incubus pritiskao da svira sve brže i brže, što je dovelo do toga da sam bubanj zvuči kao mitraljez koliko su žestoko i brzo svirali. Sami bi trebali da znate koliko je Dead (Morbid, Mayhem) obožavao ovaj bend, sa obzirom da se vidi na starim slikama da je nosio njihovu majicu, i pored King Diamonda je njihov facepaint doveo do stvaranja čuvenog corpsepainta. Pored uticaja na Dead-a, mnogi norveški i finski black metal muzičari su naveli Sarcofago kao najveći uticaj što zbog izgleda, to zbog muzike, i sami su rekli da ne bi znali da li bi “second wave” uopšte postojao da se Sarcofago nikad nije desio. Album I.N.R.I. (1987) je besmrtan klasik koji idalje dominira među first wave black metal bendovima, sa hitovima Satanic Lust, INRI, Nightmare, Christ’s Death i Satanas. Inspirisani bendovima kao što su Venom, Bathory, Celtic Frost i Slayer, i finskim hardcore punk bendovima poput Terveet Kädet i Rattus, Sarcofago je stvorio veliku prekretnicu za black metal i pogurao ga u dalje ekstreme. Znam da Gerald Incubus smatra da je Sarcofago death metal bend, što uopšte ne mogu poricati jer je u njihovoj muzici prisutno dosta death i thrash metala, ali black metal je najdominantniji element na albumu I.N.R.I.
5. KAT - Metal and Hell (1986)
“Metal
Truth is black metal
Metal
Truth is black metal
And hell
Metal
Truth is black metal
Metal
Truth is black metal
Dark as night”
Sada prelazimo u Poljsku, i ne dame i gospodo, nećemo spominjati Besatt, Behemoth, Infernal War, Graveland itd, već kultni bend KAT i njihov debi album Metal and Hell (1986). Ovaj album je zlo i naopako, hibrid heavy, speed, thrash i black metala, zbog kog poljski katolici uzimaju Bibliju i križ da čitaju molitvu pred vratima njihovog komšije metalca, nadajući se da će smanjiti muziku ili da će se odreći Satane. Svaki put se naježim kad slušam pesmu Killer i dođem do hora na refrenu, ali smatram da ništa na ovom albumu ne bi bilo ovako opasno i žestoko da nije bilo pokojnog Romana Kostrzewskog na vokalima, najveće legende poljske metal scene, koga smo nažalost izgubili 10. Februara 2022. godine. Ako bih mogao nekako da opišem KAT i njihovu muziku, mogu jedino reći “šta bi bilo kad bi Slayer, Venom, Mercyful Fate, Bulldozer i razni NWOBHM imali jedan veliki kolektivni gangbang“.
4. Hellhammer - Satanic Rites (1983)
“God has shoved his son, you drawed him
Now it's time: let's pray Satan's mass
Six, six, six, East against the West
Son of Jackal, atomic force kills the rest”
Sad je došao red na muzički sastav koji je začet u Švajcarskoj, bend čiji su nekadašnji članovi sami sebe smatrali da su u suštini bili Venom klon. Ovaj bend su bukvalno svi pljuvali i mrzeli, svaki metal magazin i njihov prvobitni producent, smatrali su ih za najgorim metal bendom koji je ikad nastao, bend koji uopšte ne ume da svira i čak je njihova muzika bila smatrana bukom od strane mnogih metalaca koji su ih ismevali i govorili “Prestanite da se bavite muzikom, ne umete da svirate, užasni ste!”. Tako je dame i gospodo, reč je ni o kome drugom nego o bendu HELLHAMMER i njihovom demo albumu Satanic Rites (1983). Ko bi pomislio da će jednog dana ovo kopile i crna ovca postati jedan od kultnih bendova iz prvog vala, kao i najveći uticaj u razvoju ekstremnije metal muzike. Na samim pesmama se čuje da nisu bili virtuozi a kamoli profesionalci na instrumentima, zbog čega je i zvučalo tako čudno, amaterski, pomalo spontano i nabacano, ali opet sirovo i žestoko. Hellhammer je na neki način bio takoreći prototip benda koji je nastao posle njegovog raspada, i to se primećuje na pesmi Buried and Forgotten koja će kasnije postati Necromantical Screams. Znam da se Tom G. Warrior godinama distancirao od Hellhammera i odbijao je da se asocira sa istim, ali je na kraju ipak prihvatio činjenicu da se istorija ne može promeniti i da je u mnogim bendovima idalje prisutan uticaj Hellhammera. Jan Axel Blomberg iz Mayhema je sam priznao da je hteo da ima pseudonim „Hellhammer“ jer mu je bilo žao da propadne tako kul naziv zajedno sa bendom, pa čak je i njihova pesma Eurynomos verovatno inspirisala Øystein Aarsetha da usvoji pseudonim “Euronymous”. Kao što sam rekao, bend Hellhammer je bio prototip i na neki način najjava za ono što je nastalo posle njega, tako da “the best was yet to come”.
3. Celtic Frost - To Mega Therion (1985)
“Necromantical screams
Only you are deaf
Is there life beyond death?”
ÖUGH! CELTIC MOTHERFUCKING FROST! Gde bi samo thrash, black i death metal bendovi bili bez njih. Kao što ste pretpostavili, ovaj bend volim više nego leba da jedem. Nikad neću zaboraviti kada sam na kraju osnovne škole otkrio Celtic Frost i prvi put čuo pesme Dethroned Emperor i Circle of the Tyrants, usrao sam se koliko je bilo dobro. Imam naviku da skoro svaki dan slušam album To Mega Therion (1985), koji volim iz više razloga:
To je Celtic Frost
Album je remek delo
HR Gigerov omot, Satan I (1977)
Nijedan album intro ne može da nadmaši Innocence and Wrath, sa instrumentom poznat kao Francuski rog koji takođe možete čuti na pesmama Dawn of Meggido i Necromantical Screams. Da li uopšte možete naći bilo šta ovog epskog i mračnog kalibra, sa omotom Gigerovog Satane koji koristi Isusa kao praćku i poseduje pesme Jewel Throne, The Usurper, Eternal Summer, Dawn of Meggido, Circle of the Tyrants, Necromantical Screams itd? SUMNJAM! Za sve Darkthrone fanove koji čitaju ovo, pretpostavljam da sami znate koliko je Celtic Frost bio i ostao za Fenriza i Nocturna veliki uticaj, jer i na novijim albumima se sve više i više čuje kako Nocturno Culto peva u stilu Tom G. Warriora.
2. Venom - Welcome to Hell (1981)
“Black is the night metal we fight
Power amps set to explode
Energy screams magic and dreams
Satan records their first note.
We chime the bell chaos in hell
Metal for maniacs pure.
Fast melting steel fortune on wheels
Brain haemorrhage is the cure
For
BLACK METAL
BLACK METAL
BLACK METAL
BLACK METAL
BLACK METAL
Lay down your soul to the gods rock `n' roll”
Bogovi/kumovi Black Metal muzike, očevi ekstremnog metala, VENOM! Da se ovaj bend nije desio, heavy metal pravac ne bi postao ekstremniji i onda ne bi bilo ni thrash metala, ni black metala i čak ne bi bilo ni death metala. Bend koji mnogi opisuju kao zli i mračni Motorhead, heavy/speed metal sa hardcore punk uticajima, odsviran sa jako krš ozvučenjem na zastareloj opremi i time definisao zvuk koji će postati šablon za žanr zvani black metal. Mogao sam na svojoj listi vrlo lako da stavim album Black Metal (1982), ionako mi je to njihov drugi omiljeni album, i taj album je bio zvanična polazna tačka za ovaj žanr, ali sam izabrao moj lični favorit, Welcome to Hell (1981). Kad god pogledam bilo koji Venom live iz 80-ih sa klasičnom postavom: Cronos na vokalu i bassu, Mantas na gitari i Abaddon za bubnjevima, ja sam srećan i nasmejan kao malo dete. Mnogi danas ne mogu da shvate Venom za ozbiljno i gledaju ih kao najveći muzički apsurd, ali u to vreme kada su se pojavili su bili poprilično kontroverzan i šokantan bend zbog satanističke tematike i satanističkog imidža. Venom je bio crna ovca među NWOBHM bendovima, najizopačeniji i najprljaviji od svih heavy metal bendova koji su uglavnom svirali melodično i čisto, što nije ni čudo zbog čega je metal evoluirao i zašao u još ekstremnije vode. Zahvaljujući energiji zlog rokenrola i speed metal riffinga koji dan danas dominiraju na pesmama Sons of Satan, Welcome To Hell, Schizo, Witching Hour, One Thousand Days in Sodom i Angel Dust, Venom idalje sedi na najvišem prestolu ekstremne metal muzike. Mnogi se usuđuju da im se suprotstave i kažu da nisu Black Metal, ali vrlo dobro znamo da to nije istina, jer Black Metal kao album, pesma i muzički pravac, postoji već 40 godina.
1. Bathory - Under the Sign of the Black Mark (1987)
Citiraću Dolgara, bivšeg gitaristu black metal benda Gehenna (Norveška), koji je lepo sročio u knjizi Black Metal: Evolution of the Cult od Dayal Pattersona:
“If anyone says they are into black metal, but do not know or like Bathory, they do not know what black metal is or where it came from. Sure Venom and Hellhammer were important as well, but Bathory defined the sound of black metal as it is known today.”
Za ovaj komentar, Dolgar je zaslužio da od mene dobije gajbu piva i poštovanje. Bathory mi je bio, ostao i uvek će biti moj omiljeni black metal bend. Volim svaki njihov album iz 80-ih, kao i dosta albuma iz viking metal ere. Moj lični favorit od Bathory je Blood Fire Death (1988), ali sam na listi stavio moj drugi omiljen album Under the Sign of the Black Mark (1987), jer je žestok, mračan, sirov i krvav klasik od black metal albuma. Da Quorthon nije objavio ovakav album, ili da uopšte nismo dobili bilo šta od Bathory albuma 80-ih, sumnjam da bi second wave black metal albumi početkom 90-ih uopšte postojali. Quorthon je bio daleko ispred svog vremena, čovek je definisao black metal zvuk koji su mnogi bendovi nasledili, i pored toga je još stvorio viking metal. Kad god čujem njegove urlajuće vokale, iste sekunde sam zaposednut i naježim se koliko premoćno zvuče, svaka pesma na ovom albumu je hit zahvaljujući Quorthonovom genijalnošću. Ono što će za mene uvek biti fascinantna priča je kako je Quorthon vežbao odnosno pripremao njegov vokal za snimanje. Imao je naviku da se u studiju dere kao manijak iz petnih žila dok nije počeo da kašlje krv, i onda je znao da je njegov glas spreman za snimanje. Bila ovo samo glasina ili ne, ne možete poreći da na albumu Under the Sign of the Black Mark njegov vokal ne zvuči krvavo i sjebano na max, ali na dobar način. Koliko god smo zahvalni Venomu što je predstavio prvobitan “template” za black metal žanr, idalje ću biti zahvalan Quorthonu što je sa tim šablonom pogurao Bathory i black metal na sledeći nivo.
Autor teksta-Profane Penetrator
